На празник св. Василија Острошког ове године због мјера НКТ-а било је мало народа у Острогу. Сјећам се да је дошла једна дјевојка из Никшића. Била је врло потресена и уплашена. Пришла је и целивала мошти св. Василија, и обратила ми се.
“Оче, да Вам испричам један сан.”
Ја сам скептичан по том питању, и лаковерно сам јој рекао да исприча сан али свецу, не мени.
“Сањала сам да долазим да се поклоним св. Василију и целивам мошти. У једном тренутку св. Василије је устао из кивота и рекао: “Ја овај народ не могу више да трпим, ја одлазим.” Затим је узео одежде са себе, скинуо их и дао Митрополиту Амфилохију. Митрополит је у сну изгледао као Патријарх Павле. Стар, оронуо и сијед. Митрополит је узео и обукао одежде. Потом је св. Василије отишао на небо, а Митрополит легао на мјесто св. Василија Острошког. Након буђења осјећала сам и физичку бол због одласка св. Василија, и више нијесам могла заспати док не дођем овдје.”
Увијек се нашалим кад неко прича снове, па сам је питао да ли сања доларе и евре. Она је рекла: “Не оче, мене све што занима у животу је ово.” (показујући рукама на мошти св. Василија).
У том тренутку сам се постидео и схватио да стварно има људи којима Бог нешто открива у сновима. Након тога је отишла. Нешто касније дошао је редар који је рекао да се дјевојка још више шокирала зато јер је у сну био исти свештеник поред моштију као ја.
Овај сан тумачим да после
св. Василија Острошког љубав према народу, цркви и Богу нико није имао као
Митрополит Амфилохије. Како је у сну св. Василије отишао јер му је народ
“досадио” слушајући толико година јаде и дао одежду Митрополиту, то значи да ће
слушање народа преузети и наш свети Митрополит Амфилохије. Јер нико није дошао
код Митрополита а да није од њега отишао олакшан, благословен и ослобођен неке
муке, сусрети са Митрополитом су били духовна радост.
Осврт на гореизложено сновиђење и расуђивање игумана Данила Романова
Људи, браћо, ово је тешка болест и прелест сатанина. Више се ни не чудим и није ми нејасно како ђаво олако манипулише неоправослављеним људима.
Авај! Свети Василије рекао:,,Ја овај народ не могу више да трпим, ја одлазим!''. И то у ова последња и најтежа времена. Он, вековна ризница лекова и необориви бедем Црне Горе.
Ово је тако демонска реченица да нико осим црног ђавола није могао овако да похули.
Па у сну ове младе и несрећне Никшићанке, он Василије, небеско и земаљско светило скида свету одежду своју и предаје је коме? Архијеретику Амфилохију који је симптоматично у сну изгледао исто као патријарх србски Павле - за живота осведочени језуита и слуга сатанин. Две највеће србске преваре 21. века.
И устаде достојни Василије из светог ћивота свог да у њему легне недостојни Амфилохије.
Авај, авај, авај!!...шта учини сатана са Србима! Хоће да отера истинског свеца и да како из мржње према Василију и роду људском, преваром одговори народ да му усрдно иде на поклоњење, не би ли их одвео да се клањају и моле Амфилохију, посвећеном од светине неразумне а не од Бога Небескога.
Доказ духовног мртвила и слепила овог игумана је и тај што нема расуђивања и није био кадар да препозна јасно сновиђење ђаволом испланирано. А и како би кад је и сам јадан под потпуном влашћу ђавола. Знао је ђаво да ће истога дана када доведе прелашћену девојку и игумана довести пред ћивот свеца Острошког и тако гнусну превару ову у право време успешно раширити међу народ.
Ово са сном и јесте Божије допуштење. Да се покаже духовно стање Срба. Василија и његову веру ђаво протерује из земље светих Немањића а наместо ње доводе веру Павлову и Амфилохијеву, веру православних језуита - веру луциферову.
Јерес је болест ума. (Свети Игњатије Брјанчанинов) - те не чуди помрачено и демонско духовно стање данашњег свештеноначалства СПЦ. Апостасија свеобухватна.
Баш као што је Господ за последње дане пророковао у Јеванђељу: "Али Син Човечиј, кад дође дакле, хоће ли наћи веру на земљи?" (Лк. 17, 8). Како разумети ово што Господ прориче: "кад дођем други пут, хоћу ли наћи веру на земљи?" Разуме се - хоће ли наћи праву веру, а не лажну веру јеретика.
Нема сумње, да ће гробно место Амфилохија Радовића постати ходочашће за заблуделу браћу која му се већ молитвено обраћа за посредовање пред Богом. Колика је то прелест и нимало безазлена ствар појашњавају свети Оци
Свети Никодим Светогорац
(Тумачи 9. и 34. Канон
Лаодикијског Сабора)
Канон 9): ,,... Сви који припадају Цркви, тј. православни верници, не треба да иду на гробља јеретика, где су сахрањени поједини познати јеретици, или на места где су сахрањени њихови мученици; (...) Не треба да иду к њима, православни Хришћани, нити да се моле, нити да траже исцелење, тј. да им одају пошту или да ишту исцелење својих болести. А који би то учинили, одређује овај Канон да се одлуче привремено, док се не покају и исповеде да су сагрешили. Погледај и 45. Канон Светих Апостола (тај Канон наређује одлучење клирика који се заједно моле са јеретицима)''.
(Канон 34): ,,...9. Канон (претходно наведен) само одлучује оне који одлазе на гробове лажних мученика јеретика (јеретика уопште - нап. ,,уредник блога''), ... док овај (34-ти) анатемише оне који тамо иду, јер су пренебрегли истинске Мученике Христове, оделивши се тако од Бога, и отишли су лажним мученицима, са свим својим срцем и расположењем душе...''
(Свети Никодим Светогорац, Пидалион (Крмчија) умног Брода, Једне Свете Католичанске и Апостолске Цркве Православних, Солун 2033, стр. 424, 424 и 433)
Ко је био Амфилохије Радовић и каква је била његова вера можете прочитати (овде:) (овде:) (овде:) и (овде:)
Нека би се Господ смиловао свим Србима који су заведени обманом лажиправославних у мантијама како би препознали вукове сатанине и побегли од њих. Амин. Боже дај.
Уредник блога
Sacekaj samo, dok ne zamirotoci.
ОдговориИзбришиЈа мислим да би се овај сан могао и другачије протумачити и разумети. Не претендујем да је ово моје тумачење тачно, али је реалистично и сасвим могуће – ако претпоставимо да је сан истинито препричан.
ОдговориИзбришиДевојка је сан сањала у време када су литије у Црној Гори биле у највећем замаху. Народ у Црној Гори никада у последњих пар стотина година, а могуће и од времена Василија Острошког, Слава му и Милост, није тако масовно и сложно устао и кротко кренуо за Крстом, носећи иконе Христове, Мајке Божје и Свих Светих. И, ако се не гледа на језуитску вјеру клирика који су народ предводили, тај народ сам по себи никад у својој историји није био тако црквен и благочестив и величанствен.
И у том тренутку у историји, Свети Василије говори: “Ја овај народ не могу више да трпим, одлазим”. Уместо да му се радује и да га благосиља, онај који је и муслимане и безбожнике столећима неуморно лечио и управљао на прави пут, он од народа диже руке и оставља га. А зашто би га оставио, осим ако народ, заведен, није кренуо злим путем, путем без повратка?
И одлазећи, Василије све своје земаљско оставља на земљи, и одежду и кивот (као да отреса прах са ногу својих - Матеј 10:14), и предаје их коме? Амфилохију, који у сну изгледа као патријарх Павле – вук у јагњећој кожи (о томе детаљно пишем у мојој новој полемици са Радетом Јанковићем).
И Амфилохије леже у Василијев кивот – значи да Благодат Божја напушта кивот, а на њено место леже вук, у овчјем кожуху, и у одеждама најправославнијег архијереја. Да он буде светитељ, уместо Светитеља. Лаж, на месту истине. „Стари и оронули“ живи мртвац (тад то нико није знао, али Митрополиту су дани били избројани; а ако неко на њега гледа као на јеретика-језуиту, и тада се у духовном смислу може видети живи мртвац), леже на место вечно младог и Богом свесилног Василија Чудотворца. Да он, уместо њега, од сада твори чуда силом свога језуитског бога.
А девојка је била „врло потресена“ и осећала је „физичку бол“ – што значи да је у питању ужасан догађај, велико зло. А ако само један светитељ замени другога на земљи у Божјем делу спасавања народа, какво је у томе зло? То је један светитељ Цркве више, и то је само разлог за радост. Али у овом сну никакве радости нема, само ужас. Ледени ужас због одласка Благодати.
А нека Свети Василије помогне тој девојци да сама правилно разуме свој сан.