Савремено човечанство и његов позив Антихристу

Антихрист пред вратима нашег времена

Горд човек се удаљује од Бога када каже:

,,Ништа немам од бога, нити ми је потребна његова помоћ."

Суштина гордости је у томе што човек центар свога бића не види више у заједници са Богом, већ у обожењу самог себе и схватања себе као аутономне индивидуе којој Бог није потребан. За разлику од сујете у којој се човек преузноси над другима због извесних способности које има или, пак, сматра да има, гордост је много озбиљнија духовна болест чији корени дубоко прожимају целокупну рационалистичку и неправославну цивилизацију. Коначан исход гордости и цивилизације, која почива на њој, јесте свођење Христа на обичног човека (револуционара, хуманисту) и претварање човека хуманисте у бога. Царство гордости ће доћи до врхунца зацарењем Антихриста који ће себе уместо Христа прогласити за бога. Системи и учења у којима долази до обожења човјека мимо и на штету Бога Живога: римски идеал Цезара-бога, папизам, протестантизам, екуменизам, рационализам, комунизам, демократија, космополитизам и хуманизам са својим моралним релативизмом у име слободе човека као врховне вредности света, само су претече царства Антихристова и јасни знаци да он убрзано стиже.

Антихрист неће доћи док му дух времена и потпуне апостасије не упути позив. А то је садашње, наше време. Хришћани морају бити спремни да га дочекају савршеном мржњом према њему и његовом царству јер ће га свет прихватити. Својом привлачношћу, изузетном интелигенцијом и префињеношћу ће преварити и одабране (православне именом). Препознаће га они у којима почива Дух Божји, то јест они који свакодневно изучавају Свето Писмо.