субота, 10. новембар 2018.

Исповедање вере преподобномученика Максима Исповедника


Познато је да преподобни Максим Исповедник није био ни архијереј ни свештеник. Он је био обичан монах.

– Када се појавило учење монотелитизма у раном 7. веку, свети Максим Исповедник (+662) га је прогласио за јерес, осудио све архијереје и патријархе свога времена прекинувши Литургијско општење, без одлуке Васељенског Црквеног Сабора, јавно говорећи свима њима да су они ВАН ЦРКВЕ и да НЕМАЈУ Свете Тајне.

Исповедао је да је само он са његовом групом монаха ЦЕЛА православна Црква јер су једини остали у Апостолској вери.
Шести Васељенски Сабор сазван је 681. године, а овај светитељ је прељутом смрћу убијен скоро 20 година пре.

Међутим, по „канонској (?)“ логици савремених ''духовника'' обавезном се сматра присуство „васељенске – саборне“ осуде за јерес, те по тој изопаченој логици следи да би светог великомученика Максима Исповедника једноставно требало прогласити шизматиком (расколником) који није поштовао црквену хијерархију и који је деловао самовољно.

Међутим, Црква, вођена Светим Духом, славила је подвиг светог Максима, управо због тога што је прогласио монотелитизам јеретичким учењем од самог настанка, објавивши све заражене патријархе свог времена БЕЗБЛАГОДАТНИМ у Светим Тајнама ПРЕ, а не тек након Саборне одлуке Шестог Васељенског Сабора.

Свети Максим Исповедник пред царем разобличава монотелитску јерес
(детаљ са руске иконе, XVI век)


Може бити да је он по логици савремених „духовних хришћана” био фанатички расколник?

А гле, тадашња јерес монотелитства је била далеко префињенија и несхватљивија наспрам данашњег екуменизма. Екуменизам је јерес која је веома груба, и која директно поништава један од чланова Симбола Вере. „Верујем … у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву”, а поништава и догмате (о Духу Светом) и многе каноне!

Да се којим случајем јерес монотелитства по први пут појавила тек данас, питање је да ли би га неко од савремених „православаца” уопште и препознао као јерес. Ко би данас почео да „префињено” испитује да ли је у Христу једна или две воље, тј. да ли воља припада природи или лицу? Ко би се дакле, данас уопште упуштао у то када се догматско учење Цркве, данас покушава приказати просто као скуп приватних „богословских мишљења”!…

Нема коментара:

Постави коментар