понедељак, 14. јануар 2019.

Где јесте, а где није Црква Христова


,,Без епископа који стоји у Истини нема Цркве.''
Свети Игњатије Богоносац

Ако неко злим учењем квари веру Божију, за коју је Исус Христос распет, такав човек, будући да је лош, поћи ће у неугасиви огањ, исто као и онај што га слуша.
Свети свештеномученик Игњатије Богоносац

„Јер заиста, чим је уведена јерес, Ангео чувар тог места је одлетео и такав храм је постао ОБИЧАН ДОМ ”, тј. ЛИШЕН БЛАГОДАТИ!!!
преподобни Теодор Студит

,,Јерес одваја сваког човека од Цркве.''
Седми Васељенски Сабор

“Јерес је отуђење од Бога. Јеретик се одлучује од живог и истинитог Бога, и присаједињава ђаволу и његовим анђелима. ОДЛУЧЕН од Христа ВЕЋ НЕМА БОГА, кога би могао молити за опроштај својих грехова, и у сваком смислу је већ погинуо жив” – преподобни Авва Агатон Египатски

Чак ако би лажни јерарси, док су у јереси, успели да преваре и придобију одређени број игнорантних, а у окупљенима имали и значајан број следбеника, они су ипак изван светих зидова Цркве. Чак ако свега НЕКОЛИЦИНА остане у православљу и побожности, они су у Цркви а ауторитет и заштита црквене институције је НА ЊИМА. Ако страдавају због истините побожности, то ће само допринети њиховој вечној слави и спасењу њихових душа. 
Свети Никифор Исповедник, патријарх цариградски

Епископ који се држи јереси престаје да буде епископ. Он се лишава свог чина и самог себе поставља ван Цркве. Сви који му следују и помињу га, следују не за епископом, већ за човеком који је ИЗГУБИО БЛАГОДАТ­ епископства. А када епископ изгуби благодат, како може да не упадне у заблуду његова паства? Од кога свештеници добијају РУКОПОЛОЖЕЊЕ? Може ли отпавши епископ да да Тело и Крв Христову својој пастви? Петнаесто правило Двократног Сабора јасно говори, да епископ јеретик – ВЕЋ НИЈЕ епископ него ЛАЖНИ ЕПИСКОП и истовремено лажни свештеник. Литургије и рукопложења које он врши – то су ЛАЖНЕ ЛИТУРГИЈЕ И ЛАЖНА РУКОПОЛОЖЕЊА; миро које је он осветио – то НИЈЕ Свето Миро; његова тајинства су лишена освећујуће силе. А гле у Цркви, која је тело, нико не може да постоји одвојено од осталих. Свештеник је као неко продужење свог епископа – свештеник свагда саслужује са својим епископом, с тим епископом којег помиње, чак ако просторно служи далеко од њега. Народ, свештеници и епископ чине тело. Када глава тог тела умире, умире цело тело.

„Чувајте се подаље од душепогубне јереси, јер општење с њом ОТУЂУЈЕ од Христа.” (Св. Теодор Студит, ПГ. ХСIХ, 1275)

Свети Григорије Палама у «Опровргавању посланице Игнатија Антиохијског» директно негира достојанство епископа, кад овај не следи Истину:
„ Јер Цркви Христовој ПРИПАДАЈУ САМО ОНИ који прихватају истину Цркве; а они, који су непослушни тој истини, ни на који начин НЕ МОГУ да представљају Цркву и немају према њој никакав однос. Такви људи се баве самообманом, чак ако су свештеници, или архијереји. Право, истинито хришћанство, карактерише се и опредељује, не личностима, ВЕЋ АПСОЛУТНОМ ИСТИНОМ и непоколебљивом вером. „ И они, КОЈИ ПРИПАДАЈУ Цркви Христовој су од истине, а они, који нису од истине, ОНИ И НЕ ПРИПАДАЈУ Цркви Христовој, ма колико они говорили лажи о себи, када сами себе називају светим пастирима и архиепископима и тако их и други називају. А ми сви знамо, да се хришћанство одређује не спољашњим изгледом ВЕЋ ИСТИНИТОШЋУ И ТАЧНОШЋУ ВЕРЕ.''

,,Јер ако и сасвим мало људи остане у православљу и благочешћу, и тада ће управо ОНИ бити Црква, и ВЛАСТ (благодат у Светим Тајнама) и управа које се тичу црквеног уређења ПРЕБИВАЋЕ КОД ЊИХ.''
(Свети Никифор Цариградски)

Свети Атанасије Велики је писао:
„Ако епископ или свештеник, који су очи Цркве имају лоше понашање и саблажњавају народ, онда их треба изагнати. Боље је без њих окупљати се у дому молитве, НЕГО ЗАЈЕДНО СА ЊИМА, као са Аном и Кајафом, бити бачен у огњену гејену.

„Ма ко да говори нешто другачије него што је било заповеђено у Предању, чак ако је он достојан поверења, чак, ако је испосник, чак ако он живи целемудрено, твори чудеса, пророкује – нека буде за тебе као вук у јагњећој кожи, јер је он поборник духовне погибије…И ако такав раздаје своје имање беднима и горе премешта и ако тело своје предаје на мучење, нека буде за тебе противник, јер унижава закон и пророке чије је речи испунио Христос Својим боравком на земљи. Гледај на таквога, као на антихриста…“ И епископи нису изузетак, ово се на њих односи.
свети Игњатије Богоносац

“Васељенска Црква је увек сматрала јерес смртним грехом, увек је сматрала да је човек, заражен страшном болешћу јереси, мртав душом, ТУЂ БЛАГОДАТИ и спасењу, у ОПШТЕЊУ СА ЂАВОЛОМ и предан његовој пропасти. Јерес је грех ума. Јерес је више грех ђаволски него људски; она је кћи ђавола, његов изум, бешчашће блиско идолопоклонству... свака јерес у себи садржи хулу на Духа Светога! Она или хули догмат Светог Духа, или деловање Светог Духа, али обавезно хули Свети Дух. Суштина сваке јереси је богохулство”.
свети Игњатије Брјанчанинов

Они који (због раскола,јереси) одступише од Цркве,НЕМАЈУ више на себи БЛАГОДАТ Светога Духа, тако да се ПРЕДАЈА благодати ПРЕКИДА, из разлога личног самоодсецања, прекидања прејемства.
Свети Василије Велики

Свети Атанасије Велики у једној од својих посланица монасима пише да јерес и јеретици “НЕМАЈУ ОПШТЕЊЕ СА ЦРКВОМ и туђи су небесима”.

Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божији, који је за себе рекао да је Он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је Он сам ИСТИНА! Када верници и свештеници спомињу епископа јеретика, они своје молитве не узносе Небеском Оцу, већ их упућују СОТОНИ, који је „лажа и отац лажи“.
Свети Григорије Ниски

Свети Ипатије избрисао је име Несторија из Диптиха (престао је да га помиње), када је Патријарх Несторије, објавио своје јеретичко учење, говорећи: „То више НИЈЕ епископ, прекраћујем општење са њим.“ (пре његове Саборне осуде)

„Благодат и истина постали су кроз Исуса. Ови, пак, пошто су НАПУСТИЛИ истину, за коју се Проповедник хвали ’да ће се за њу побринути његово грло’, и тако пригрливши лаж, очигледно је да су ОТПАЛИ од благодати.” (Акти Седмог Васељенског Сабора)

На оне који додају или одузимају од Предања Саборне Цркве нека буде анатема (на оне, који било које црквено Предање писмено или усмено крше, нека буде анатема).
Седми Васељенски Сабор и, наравно, епископи нису изузети.

15-е Правило Двократног Сабора и 31. Апостолско Правило сматрају да су достојни похвале и почасти они, који се одвајају од епископа-јеретика, зато што такви спречавају [ширење јереси] и штите Цркву од раскола.

«Ако неко од епископа, или пресвитера, или ђакона… и даље општи са онима који су одлучени: нека и сам буде ван црквеног општења» (2. Правило Антиохијског Сабора). Апостолска Правила у потпуности подржавају овај став: «Ако се неко са одлученим од црквеног општења помоли, макар то било и у кући: такав нека буде одлучен» 67.

Према одлуци Сабора из 1351. године, који је анатемисао Варлаама и Акиндина, треба да прекинемо контакт не само са јеретицима, већ и с онима који с њима опште, који «ако су клирици, нека буду рашчињени, а «ако су мирајни, нека буду одлучени» 68.

«На оне који имају свестан контакт [с јеретицима] ─ да буде анатема». (Протоколи 7. Васељенског Сабора).

Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно, одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима.

Св.Григорије Палама



Не померај древне међе које поставише оци ТВОЈИ!


"Господе, ко пребива у дому Твом (тј.Цркви) и ко ће се настанити у Гори Светој Твојој? Који ходи непорочан и твори правду, који говори истину у срцу свом."
(Пс. 14.1-2)

"Овако говори Адонај Господ: Ево Мене на те пастире и Ја ћу тражити овце Моје из руку њихових!"
(Јез. 34,10)

"Тешко пастиру празноме који оставља овце своје! Мач ће пасти на мишицу његову и на десно око његово! Усахнуће му  десница (тј.којом се чине добра дела) и ослепеће му десно око његово (тј. којим се види добро)!"
(Зах.11,17)

Говорећи да су мудри, полудеше.
(Рим. 1, 22)

"Молим вас, браћо, чувајте се оних који мимо учења којем сте научени, творе раздоре и саблазни и уклањајте се од њих!"
(Рим. 16,17)

„Не померај древне међе које поставише оци твоји!“
(Приче 22,28)

"Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе Истини, људи развраћени умом и лажни у вери."
(2.Тим. 4,8)

"Који вас смућује понеће грех, ма ко био."
(Гал. 5,10)

"Никог нема да виче за правду, ни да се пре за истину!"
(Иса. 59,4)

"Какав мир, код толиког блуда Језавеље мајке твоје!"
(4.Цар. 9,22)

"Који држе сујету и лаж, благодат своју оставише."
(Јона. 2,9)

"Тешко онима који хуле, који хуле на Закон!"
(Иса. 24,16)

"Зна Господ умовања мудраца, да су сујетна."
(1.Кор. 3,20)

„Прођите улицама Јерусалима и гледајте, тражите, по трговима питајте, нађите човека-само једног, који правду твори и истину иште! И опростићу Јерусалиму."
(Јер. 5,1)

"Који творе саблазни Царства Божјег неће наследити!"
(Гал. 5.19-24)

"Са преподобним  преподобан бићеш, и са невиним невин бићеш, и са изабраним изабран бићеш. А са кривим развратићеш се (крив бићеш)."
(Пс.17.26-27)

„Када не би било гоњења, ни мученици не би просијали, ни исповедници не би добили венце победе од Христа и не би својим подвизима учврстили и обрадовали Православну Цркву.“ 
(Свети Марко Ефески)

„И, гле, због оскудице у побожности и у црквама ће се појавити јереси и расколи и као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних  у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабане. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога и учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове „типике“ приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу“
(Свети Анатолије Оптински)

Св. Максим Исповедник: „Саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу, него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на још већу пропаст оних који се држе те заблуде“
(из 12. Посланице)

Теодосије Велики пише цару Анастасију поводом монофизитске јереси: "Царе, пред нама су две ствари: или да пристанемо живети одвратно и неслободно, или да часно умремо. Следећи правим догматима светих отаца, знај да ми претпостављамо смрт, јер не примамо нове догмате него идемо за законима ранијих отаца. А оне који, сем ових, примише и бране друге догмате и законе, ми побожно одбацујемо и проклетству предајемо, и хиротонисане од јеретика не примамо ни по коју цену. А буде ли ко хтео да нам ишта од тога наметне, ми за сведока истине призивамо Бога, кога јеретици хуле сада, да ћемо се успротивити до саме крви..."
(о. Јустин Поповић: "Житија Светих" за јануар, стр.292)

"Благодат је тамо где је истина."
(Св.Макарије Велики)

"Ми расуђујемо по предању отаца."
(Акта 4. Вас. Сабора)

"Свака новотарија и све што је противно Предању установљено или што ће се установити - анатема!"
(6. и 7. Вас. Сабор)

"Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог. Молим вас, држите се тог учења!"
(Свети Игњатије Брјанчанинов)


"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"
(Свети Јевтимије Велики)

"Ако се обратимо извору Божанског Предања, одмах ће престати људска заблуда."
(Свети Кипријан Картагински)


"Молим вас, чувајмо одлучно Свету Веру, јер видите колико има одступања од ње и колико морамо захваљивати Богу што нисмо доспели у неку заблуду, него смо добили и чувамо Веру Православну."
(Свети Теодор Студит)


"Када би и цео свет усвојио учење које је супротно Правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу одступити од Еванђелског и Апостолског Учења и од Предања Светих Отаца,  па макар ме и на смрт предали"
(Свети Мартин Исповедник)

"Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа.
Ко год и на какав год начин одступи од Цркве - у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења - ничега нема без Цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви."
(Свештеномученик Иларион Тројицки)

"Католичанска Црква је ПРАВИЛНО И СПАСОНОСНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА"
(Свети Максим Исповедник)

"Докле у цркви буду били архијереји саблазнитељи, дотле ме никакве речи ни дела неће навести да са њима успоставим општење!"
(Св. Максим Исповедник)


"Сваки који дејствује против нарушавања Божјих или црквених заповеди је исповедник."
(Св.Теодор Студит)

"Они који се одвоје од епископа пре синодске истраге зато што он проповеда погрешно учење и јерес јавно, не само да нису подложни казни, него им припада слава Православних Хришћана"
(Никодим Аг.)
  
"Ко има Исповедање Католичанске Цркве он је истински син и причасник њен."
(Акта 7. Вас.Сабора)

"Ко год не прати црквене обичаје проглашене  од стране седам Васељенских Сабора и Свету Пасхалију и календар (месецослов) које су они установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену пасхалију и нови календар безбожних папиних астронома, и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве - нека је анатема, одлучен од Цркве Христове и ван Сабора верних".
(Сабор 1583.)

"Сатанино дело је лукаво подражавање Истине"
(Св. Антоније Велики)

"Знај, ако од тебе изађе огањ саблазни и прогута друге, Бог ће из руке твоје тражити душе које прогута огањ твој. Ако ти и сам не вргаваш у огањ, него се само саглашаваш са онима који вргавају, на суду ћеш бити заједничар њихов."
(Св. Исак Сирин)

"Оне који у наше време преиначавају и изврћу истину, оне који се ките сујетном и лажном сличношћу Цркви, сличношћу туђом Христу и истини, њих нека нико не назива хришћанима и нека не општи са њима."
(Св. Јован Златоуст)

"Нема ничега средњег између истине и лажи."
(Св. Марко Ефески)

"Душама благочестивим и простим лако је избећи заблуде и пронаћи истину - само се окренемо источнику Божанственог Предања и заблуда ишчезава."
(Св.Кипријан Картагински)

Ми ти, читаоче, као печат, представљамо слово ревнитеља Христовог истинског, Светитеља Теофана Затворника. Слово о томе како православни и пастири Цркве треба да чувају свету истину.

"Да би се истина чувала, треба је примити. Да би се имала, треба је познати. Тако, сваки који зна хришћанску истину, постаје чувар, бранитељ и заштитник њен. Што је више оних који знају истину, то је силнија њена одбрана, тим је безбеднија она сама - не као сама по себи, но међу људима. Напротив, што је мање оних који знају истину, то је мање ограда против лажи - и тим је опаснији положај истине међу нама. Јер у том случају, јави ли се какво лажно учење, онај који не зна истину пропустиће га, пошто га као лажно не може ни препознати нити обличити. Од њега, лаж ће прећи другоме који не зна, од другог трећем, и тако даље. Лаж ће ући и истиснуће истину.

Је ли невин тај који ју је пропустио? Никако. То је исто као када војник, из нехата не научивши лозинку, пропусти непријатеља у логор. На тај начин, сваки који не зна истину већ је њен издајник, и издајник заједнице верних, Свете Цркве. Строго? Али тако јесте! Та кривица свом тежином пада на оне који имају моћи и начина да познају истину, а не сазнају је.

Хришћанину је страна потреба да све по своме разумева; он тражи једно - како су сви и свагда разумевали ствари и судили о њима. Све јереси и све лажи произишле су од нарушавања овог основног правила истине. Јерес је расуђивање о нечему по своме, без саображавања са обрасцем расуђивања који је Цркви предао Господ.

И тако, успроповедајмо, браћо, у храмовима и домовима, на сабрањима и у личним беседама, уснама, писмима, јавно. Будимо трубе, што се непрекидно гласају, трубе јасне. Одбацимо раздор, који тајно бива у редовима нашим, саставимо братски савез, усредоточимо силе, устремимо их све на једно. Истина сама за себе стоји: објавимо је у уши свима, и она ће сама привући оне које унапред позна Отац наш Небески. Само почнимо то дело тако, да нам нико по правди не може рећи: лекару, исцели себе!"

Св. Кипријан Картагенски говори да расколници и јеретици нису имали љубави, те су због тога, нарушили јединство Цркве: „Ђаво је смислио јереси и расколе, како би срушио веру, изопачио истину, и растргао јединство (у вери). Његови служитељи проповедају вероломство под изговором вере, антихриста под именом Христа и прикривајући лаж својом наводном правдољубивошћу, префињеним лукавством уништавају истину… и као што ђаво није Христос, мада и обмањује његовим именом, тако се ни хришћанином не може сматрати онај, који не пребива у истини Његовог Јеванђеља и вере.” па продужава не правећи никакву разлику између расколника и јеретика: „Господ наш Исус Христос у Свом Јеванђељу је сведочио да су Његови противници они који нису с Њим и који не сакупљајући са Њим растерују стадо Његово (…) Такође и блажени Апостол Јован (Богослов) није разликовао било какву јерес од раскола и није конкретно говорио о некима који су се одвојили, већ је све који су одступили од Цркве и деловали против ње, назвао антихристима. Одавде је очигледно да су противници Господњи и антихристи сви они за које се јасно зна да су одступили од љубави и јединства Саборне Цркве.”

(Писмо Магну о крштењу Новацијана – Св. Кипријан Картагенски)

КАНОНИ СВЕТИХ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА О ЈЕРЕСИ

 ''Веома ме жалости чињеница да су запостављена правила Отаца и што је у многоме заборављена строгост у Цркви. Плашим се да ће, мало по мало, ако се настави са таквим немаром, да ће доћи до велике пометње у црквеним пословима''.
 (Из Прве канонске посланице Светог Василија Великога хорепископима)


10. правило Св. Апостола
Који се заједно  са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.              


11. правило Св. Апостола
Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.


45. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.


64. правило Св. Апостола
Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.


71. правило Св. Апостола
Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или пали свеће, када су празници јеретички, нека се одлучи.


9. правило Картагенског сабора
Ако који епископ или презвитер прими у општење оне, који су заслужно због својих преступа били искључени из Цркве, мора и он потпасти онаквој истој осуди...


Канонски одговор св. Тимотеја Александријског бр. 9
На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.

Одговор:
На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује: ''Који сте ван општења, одлазите'', не свеју дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.


32. правило Лаодикијског Сабора
Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослов.


33. правило Лаодикијског Сабора
С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.


34. правило Лаодикијског Сабора
Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.


38. правило Лаодикијског Сабора
Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.


6. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији.


10. правило Лаодикијскога Сабора
Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.


72. правило Трулског (шестог Васељенског) Сабора
Нека не буде допуштено човеку православноме да се сједини са женом јеретичком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита свеза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи...


6. правило Св. Василија Великог
Јеретике, који се при крају живота кају, треба примати, али примати их, разуме се, не без разбора, него испитавши, да ли показују право покајање, и да ли могу представити плодове, који сведоче о њиховом старању да се спасу.


1. правило Картагенског Сабора
Они који су крштени од јеретика треба да се поново крсте да би били примљени у Цркву.


15. канон Светог Константинопољског (двократног) Сабора
А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.


46. правило св. Никифора Исповедника
У цркве које су основали јеретици, напомињемо да се може ући само по нужди, и то као у просту кућу, и само када се положи крст на средину може се ту и певати; али у олтар се не сме улазити, нити кадити нити се молити, нити палити кандило или свећу.


  Јеретици су сви, који уче противно православној вери, било да су они одавна или од скора одлучени од Цркве, било да следе старој или некој новој јереси.
(Зонара, Тумачење 2. Вас. 6, Ат.синт.2,182)


Учење (јеретичко) противно православној вери не мора се у осталом тицати основе православног веровања, па да се дотични сматра јеретиком, него је доста да он греши и у само неком догмату и већ је јеретик. Под именом јеретик подразумевају се и они који призивају и исповедају нашу тајну али греше тек у неким питањима учења православног и у томе другачије мисли од православних.
(Зонара, Тумачење 14. правила, IV Васељенског сабора)

Нема коментара:

Постави коментар