О Богу Духу Светом
- део из писма светог Фотија Цариградског упућеном
источним патријарсима - позив на Сабор
''Они (римокатолици) и свети и свештени Символ вере,
који по свим саборским и васељенским одлукама поседује непобедиву моћ, покушаше
да искваре својим лажним мишљењима и изврнутим речима, новачећи у Символу да
Дух Свети не происходи само од Оца (како стоји у Символу), него и од Сина. Али
ко је икада чуо да је било ко од јеретика изрекао некада такву науку? Ко уопште
од Хришћана може да поднесе да се у Светој Тројици уводе два узрока, то јест:
Отац као један узрок Сина и Духа, и Син као други узрок за Духа Светога, и тиме
да претвори монархију (јединоначалије) у Светој Тројици у двобожје? А и зашто
би Дух Свети исходио и од Сина? Јер ако је Његово иcxoђење из Оца савршено, - а
савршено је јер је Он Бог савршени од Бога савршенога, - чему онда исхођење и
од Сина? Даље, Син не може бити посредник између Оца и Духа, пошто Дух није
сопственост Сина. Ако би у Божанству постојала два начела, два узрока, онда се
разорава јединство Божанства. Ако Дух исходи и од Оца и од Сина, његово
исхођење само од Оца мора бити или потпуно или непотпуно. Ако је непотпуно,
исхођење би од двају Лица било много механичкије и непотпуније него исхођење од
једног Лица само; ако није непотпуно, зашто би за Њега било неопходно да исходи
и од Сина? Ако Син учествује у личном својству Оца, онда Син и Дух губе своје
личне одлике, чиме се пада у полусавелијанство. Поставка, да у Божанству постоје два начела, од којих је једно
самостално а друго прима своје порекло од његa, у корену уништава хришћански
појам о Богу. Било би много доследније ова два начела повећати на три, јер
би то више одговарало људском схватању Свете Тројице. Пошто је Отац начело и
узрок не због природе Божанства, него због ипостасног својства, и пошто Ипостас
Очева не укључује Сина, то Син не може бити начело и узрок. Filioque уствари
раздваја Очеву Ипостас на два дела, или Ипостас Сина чини делом Очеве Ипостаси.
Учењем о Filioque Свети Дух је два пута одмакнут од Оца, и отуда има много нижи
ранг него Син. Ако Дух Свети исходи и од Сина, онда од трију Божанских Лица
само Дух Свети има више него један почетак (αρχη). Учењем о исхођењу Духа и од
Сина, Отац и Син испадају ближи један другоме него Отац и Дух, пошто Сину
припада не само Очева природа него и Очево лично својство. Исхођење Духа од
Сина је или исто као и оно од Оца, у ком се случају разлика међу Лицима губи
мешањем својстава, или је различито, у ком случају постоји противност у Светој
Тројици. Двоструко исхођење се не може помирити са принципом, да оно што није
заједничко свима трим Лицима, искључиво припада само једноме од трију Лица. Ако
Дух исходи и од Сина, зашто не би нешто исходило и од Духа, да би се на тај
начин очувала равнотежа међу Божанским Лицима? Учењем о исхођењу Духа и од
Сина, Отац се показује као пристрасан према Сину.
Отац је или више узрок Духа него Син, или мање; ако
је више, онда је то увреда према достојанству Сина, ако је мање, онда је то
увреда према достојанству Оца. Латини чине Сина већим од Духа, јер Га сматрају
узроком и непобожно Га стављају ближе Оцу. Уводећи другостепени узрок у Свету
Тројицу, латини вређају Сина, јер Га чине узроком Онога који је већ
проузрокован, те као узрок Он није потребан. Они раздељују Духа Светога на два
дела: на онај од Оца и на онај од Сина. У Светој Тројици, сједињеној
нераздељивим јединством, све три Ипостаси су неприкосновене, али ако се
Синовство дода исхођењу Духа, Синовство је повређено и ипостасна својства
оштећена. Ако је рођењем Сина била дата моћ Сину да од Њега исходи Свети Дух,
како онда не би разорено само Синовство његово када Он, који је сам био
проузрокован, постаде узроком другога који је раван Њему и исте природе са Њим?
Према учењу о Filioque немогуће је видети зашто Свети Дух не би могао бити
назван унуком. Ако је Отац узрок Сина, који је другостепени узрок Духа, онда је
Отац истовремено и ближи и даљи узрок Духа! Двоструки узрок (први и
другостепени) у Божанству неизбежно садржи и двоструки резултат; отуда личност
Духа мора бити двострука. Према томе, учење
о исхођењу Духа и од Сина (Filioque), уводи у Божанство два начела, диархију, и
тиме нарушава јединство Божанства, монархију Оца.''
...Када ови послани заменици источних патријараха
стигоше, тада би сазван Велики и Васељенски Сабор, у лето 867 године. На Сабору
је било око хиљаду епископа, клирика и монаха; председавао је Свети Фотије, a
присуствовао је и сам цар Михаило. Свети Сабор прво размотри јеретичко учење и
делање франачких мисионара у Бугарској, које тамо беше послао пaпa Никола;
затим латинско ЈЕРЕТИЧКО УЧЕЊЕ о Духу
Светом (Filioque); онда свечано изрече осуду свим ранијим јересима, па и овој
латинској новоуведеној јереси (о томе да Дух Свети исходи и од Сина). Римски
пaпa Никола би Саборски ОСУЂЕН, РАШЧИЊЕН И АНАТЕМИСАН, као вођа нереда у Цркви
и БОГОХУЛНЕ ЈЕРЕСИ. А беше осуђено и сво његово властољубље и горда страст
и жеља да овлада целом Црквом Божјом и потчини је себи. На крају Сабора свети
патријарх у свечаној беседи одаде хвалу победи Православне вере над свим
јересима и узвелича Утешитеља Духа Светог, чијом се благодаћу сакупљају и
покрећу свети Васељенски Сабори ради истребљења ђавољег кукоља јереси из Цркве.
Овим Сабором свети отац наш Фотије и сви саборски Оци показаше да црквеној
саборској власти подлежу сви епископи без изузетка, па према томе и римски
епископ. Поготову то бива ако је у питању појава неког новог ЈЕРЕТИЧКОГ УЧЕЊА,
па ма ко га заступао. Јер и раније, пре тoг папе Николе, би саборски осуђен
епископ римски Хонорије, присталица монотелитске јереси. Њега осуди свети Шести
Васељенски Сабор, и ту осуду потврди и Седми Васељеиски Сабор. Речи светог
патријарха Фотија: "Свако треба да зна своју меру", које он изрече на
оном ранијем Сабору 861 године, званом "Прво-Други", а које речи тај
Сабор усвоји и унесе у свете каноне, важе овде и за римског папу. Јер у Цркви Божјој нема друге главе и старешине
осим Господа нашег Исуса Христа, Који
Духом Светим руководи Цркву Своју преко Отаца и Сабора. Но треба прећи и на
остало многострадално житије овог светог и равноапостолног патријарха и оца
Цркве...
Нема коментара:
Постави коментар