Највеће што постоји у овом палом свету је душа-ум који тражи Истину. Свет ће постојати док постоје умови који траже, и налазе Истину. Ускоро, кад Истину више не буде било могуће наћи - зато јер су синови лажи најпре затрли и затворили све путеве који воде до Ње, а затим је и Саму закопали под земљу плотског безумља, или кад генетском модификацијом човечанства нестане умова који траже Истину – свету ће доћи крај. Зато ја овим, неубедљиво сведочећи истину Цркве у нашем сасвим последњем времену, по немоћи својој остављам знак крај путића којим ионако иду ретки, и дајем прилику онима који долазе после нас да сами виде где је древна стаза Божија.
(цитат из једног текста монаха Григорија)
Светитељи и њихове мошти које се налазе у манастирима светих Немањића, нису издали Бога и православље, те не сме да буде чудно да и дан данас чудотворе (као и чудотворне иконе) и исцељују верујући народ који им се усрдно моли за помоћ.
Ми смо дужни да слушамо устав Цркве и свете Оце.
Свети Оци и Васељенски Сабори безпоговорно јеретике објављују за анатемисане, одлучене и безблагодатне.
Благодатни огањ је Божија потврда догмата о Христовом Ваксрсењу и победи над смрћу, а не исправности вере и благодатности јеретичке Јерусалимске патријаршије на челу са Теофилом - данас.
Благодатни Огањ је Божји доказ осуде на Страшном Суду, да немају изговор сви који не вероваше у Сина Божјег а знаше за то чудо.
Притом јавна је тајна да благодатни огањ не пали свећу јеретику јерусалимском Теофилу, већ деценијама пали кандило у гробу Господњем одакле Теофил пали и излази из гроба показујући народу.
Благодат у Светим Тајнама је оно што ниједан јеретик нема, самим тим ни зловерни јеретици из СПЦ и осталог официјалног псеудоправославља.
Народ најпре треба да схвати да данашњи јеретици СПЦ нису у Цркви Христовој. Они су само спољашњи привид и изглед Цркве - имитација сотонина (митре, браде и одежде).
Светосавску Србску Православну Цркву не чини ова данашња лажна СПЦ. Она је превара и обмана сатанина.
Цркву Христову на Земљи не чине зидине патријаршија и манастирска здања у којима се некада православље исповедало; већ скуп патријараха, архиепископа, митрополита, епископа који стоје у ИСТИНИ и који имају чисто апостолско прејемство. Црква није у зидинама већ у епископима, свештенству, монаштву у народу.
Под појмом Цркве, Апостол назива сабор верних. Њу је назвао телом Христовим и испуњењем Очевим, зато што ју је Отац испунио сваким даровима и зато што у њој, по пророчкој речи живи и пребива.”
Преподобни Теодорит Студит
Тамо где је јерес, где је лажно учење о Богу, где су анатеме Свеправославних Сабора пале на главу зловерујућих, тамо НЕМА АПОСТОЛСКОГ ПРЕЈЕМСТВА и самим тим НЕМА Цркве већ обмане сатанине. Добро обрати пажњу кога свети Теодор Студит назива Црквом, Сабор верних архијереја у истини, а не зидине црквених објеката.
– „ко прима лажне апостоле и лажне учитеље, ђавола прима“ –
„Какве Свете Тајне они могу вршити? Који дух силази на оно што они свештенодејствују, и на оне које они рукополажу?“
Преподобни великомученик Максим Исповедник
Онај ко не исповеда веру Цркве, налази се ван Цркве.
Преподобни Јован Касијан Римљанин
Јерес одваја сваког човека од Цркве.
Седми Васељенски Сабор
„Јер заиста, чим је уведена јерес, Ангео чувар тог места је одлетео и такав храм је постао ОБИЧАН ДОМ ”, тј. ЛИШЕН БЛАГОДАТИ!!!
(Св. Теодор Студит)
Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божији, који је за себе рекао да је Он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је Он сам ИСТИНА! Када верници и свештеници спомињу епископа јеретика, они своје молитве не узносе Небеском Оцу, већ их упућују СОТОНИ, који је „лажа и отац лажи“.
Свети Григорије Ниски
Свети Григорије Палама – у „Оповргавању посланице Игњатија Антиохијског“ – директно одриче достојанство епископа, када он не иде за Истином:
„ Јер Цркви Христовој припадају само они, који прихватају истину Цркве; а они, који су непослушни тој истини, ни на који начин не могу да представљају Цркву и немају према њој никакав однос. Такви људи се баве самообманом, чак ако су свештеници, или архијереји. Прво, истинито хришћанство, карактерише се и опредељује, не личностима, већ апсолутном истином и непоколебљивом вером. „ И они, који припадају Цркви Христовој су од истине, а они, који нису од истине, они и не припадају Цркви Христовој, ма колико они говорили лажи о себи, када сами себе називају светим пастирима и архиепископима и тако их и други називају. А ми сви знамо, да се хришћанство одређује не спољашњим изгледом већ истиношћу и исправношћу вере.
Свети Фотије Велики писао је: „Када је пастир јеретик, тада он постаје вук и ми морамо да бежимо од њега, да нас он не би увео у заблуду и чак, ако је он миран, избегавај општење и разговор са њим, као од отрова змијског.“
"Господе, ко пребива у дому Твом (тј.Цркви) и ко ће се настанити у Гори Светој Твојој? Који ходи непорочан и твори правду, који говори истину у срцу свом."
(Пс. 14.1-2)
"Овако говори Адонај Господ: Ево Мене на те пастире и Ја ћу тражити овце Моје из руку њихових!"
(Јез. 34,10)
"Тешко пастиру празноме који оставља овце своје! Мач ће пасти на мишицу његову и на десно око његово! Усахнуће му десница (тј.којом се чине добра дела) и ослепеће му десно око његово (тј. којим се види добро)!"
(Зах.11,17)
Говорећи да су мудри, полудеше.
(Рим. 1, 22)
"Молим вас, браћо, чувајте се оних који мимо учења којем сте научени, творе раздоре и саблазни и уклањајте се од њих!"
(Рим. 16,17)
„Не померај древне међе које поставише оци твоји!“
(Приче 22,28)
"Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе Истини, људи развраћени умом и лажни у вери."
(2.Тим. 4,8)
"Који вас смућује понеће грех, ма ко био."
(Гал. 5,10)
"Никог нема да виче за правду, ни да се пре за истину!"
(Иса. 59,4)
"Какав мир, код толиког блуда Језавеље мајке твоје!"
(4.Цар. 9,22)
"Који држе сујету и лаж, благодат своју оставише."
(Јона. 2,9)
"Тешко онима који хуле, који хуле на Закон!"
(Иса. 24,16)
"Зна Господ умовања мудраца, да су сујетна."
(1.Кор. 3,20)
„Прођите улицама Јерусалима и гледајте, тражите, по трговима питајте, нађите човека-само једног, који правду твори и истину иште! И опростићу Јерусалиму."
(Јер. 5,1)
"Који творе саблазни Царства Божјег неће наследити!"
(Гал. 5.19-24)
"Са преподобним преподобан бићеш, и са невиним невин бићеш, и са изабраним изабран бићеш. А са кривим развратићеш се (крив бићеш)."
(Пс.17.26-27)
„Када не би било гоњења, ни мученици не би просијали, ни исповедници не би добили венце победе од Христа и не би својим подвизима учврстили и обрадовали Православну Цркву.“
(Свети Марко Ефески)
„И, гле, због оскудице у побожности и у црквама ће се појавити јереси и расколи и као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабане. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога и учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове „типике“ приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу“
(Свети Анатолије Оптински)
Св. Максим Исповедник: „Саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу, него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на још већу пропаст оних који се држе те заблуде“
(из 12. Посланице)
Теодосије Велики пише цару Анастасију поводом монофизитске јереси: "Царе, пред нама су две ствари: или да пристанемо живети одвратно и неслободно, или да часно умремо. Следећи правим догматима светих отаца, знај да ми претпостављамо смрт, јер не примамо нове догмате него идемо за законима ранијих отаца. А оне који, сем ових, примише и бране друге догмате и законе, ми побожно одбацујемо и проклетству предајемо, и хиротонисане од јеретика не примамо ни по коју цену. А буде ли ко хтео да нам ишта од тога наметне, ми за сведока истине призивамо Бога, кога јеретици хуле сада, да ћемо се успротивити до саме крви..."
(о. Јустин Поповић: "Житија Светих" за јануар, стр.292)
"Благодат је тамо где је истина."
(Св.Макарије Велики)
"Ми расуђујемо по предању отаца."
(Акта 4. Вас. Сабора)
"Свака новотарија и све што је противно Предању установљено или што ће се установити - анатема!"
(6. и 7. Вас. Сабор)
"Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог. Молим вас, држите се тог учења!"
(Свети Игњатије Брјанчанинов)
"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"
(Свети Јевтимије Велики)
"Ако се обратимо извору Божанског Предања, одмах ће престати људска заблуда."
(Свети Кипријан Картагински)
"Молим вас, чувајмо одлучно Свету Веру, јер видите колико има одступања од ње и колико морамо захваљивати Богу што нисмо доспели у неку заблуду, него смо добили и чувамо Веру Православну."
(Свети Теодор Студит)
"Када би и цео свет усвојио учење које је супротно Правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу одступити од Еванђелског и Апостолског Учења и од Предања Светих Отаца, па макар ме и на смрт предали"
(Свети Мартин Исповедник)
"Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа.
Ко год и на какав год начин одступи од Цркве - у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења - ничега нема без Цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви."
(Свештеномученик Иларион Тројицки)
"Католичанска Црква је ПРАВИЛНО И СПАСОНОСНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА"
(Свети Максим Исповедник)
"Докле у цркви буду били архијереји саблазнитељи, дотле ме никакве речи ни дела неће навести да са њима успоставим општење!"
(Св. Максим Исповедник)
"Сваки који дејствује против нарушавања Божјих или црквених заповеди је исповедник."
(Св.Теодор Студит)
"Они који се одвоје од епископа пре синодске истраге зато што он проповеда погрешно учење и јерес јавно, не само да нису подложни казни, него им припада слава Православних Хришћана"
(Никодим Аг.)
"Ко има Исповедање Католичанске Цркве он је истински син и причасник њен."
(Акта 7. Вас.Сабора)
"Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских Сабора и Свету Пасхалију и календар (месецослов) које су они установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену пасхалију и нови календар безбожних папиних астронома, и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве - нека је анатема, одлучен од Цркве Христове и ван Сабора верних".
(Сабор 1583.)
"Сатанино дело је лукаво подражавање Истине"
(Св. Антоније Велики)
"Знај, ако од тебе изађе огањ саблазни и прогута друге, Бог ће из руке твоје тражити душе које прогута огањ твој. Ако ти и сам не вргаваш у огањ, него се само саглашаваш са онима који вргавају, на суду ћеш бити заједничар њихов."
(Св. Исак Сирин)
"Оне који у наше време преиначавају и изврћу истину, оне који се ките сујетном и лажном сличношћу Цркви, сличношћу туђом Христу и истини, њих нека нико не назива хришћанима и нека не општи са њима."
(Св. Јован Златоуст)
"Нема ничега средњег између истине и лажи."
(Св. Марко Ефески)
"Душама благочестивим и простим лако је избећи заблуде и пронаћи истину - само се окренемо источнику Божанственог Предања и заблуда ишчезава."
(Св.Кипријан Картагински)
Ми ти, читаоче, као печат, представљамо слово ревнитеља Христовог истинског, Светитеља Теофана Затворника. Слово о томе како православни и пастири Цркве треба да чувају свету истину.
"Да би се истина чувала, треба је примити. Да би се имала, треба је познати. Тако, сваки који зна хришћанску истину, постаје чувар, бранитељ и заштитник њен. Што је више оних који знају истину, то је силнија њена одбрана, тим је безбеднија она сама - не као сама по себи, но међу људима. Напротив, што је мање оних који знају истину, то је мање ограда против лажи - и тим је опаснији положај истине међу нама. Јер у том случају, јави ли се какво лажно учење, онај који не зна истину пропустиће га, пошто га као лажно не може ни препознати нити обличити. Од њега, лаж ће прећи другоме који не зна, од другог трећем, и тако даље. Лаж ће ући и истиснуће истину.
Је ли невин тај који ју је пропустио? Никако. То је исто као када војник, из нехата не научивши лозинку, пропусти непријатеља у логор. На тај начин, сваки који не зна истину већ је њен издајник, и издајник заједнице верних, Свете Цркве. Строго? Али тако јесте! Та кривица свом тежином пада на оне који имају моћи и начина да познају истину, а не сазнају је.
Хришћанину је страна потреба да све по своме разумева; он тражи једно - како су сви и свагда разумевали ствари и судили о њима. Све јереси и све лажи произишле су од нарушавања овог основног правила истине. Јерес је расуђивање о нечему по своме, без саображавања са обрасцем расуђивања који је Цркви предао Господ.
И тако, успроповедајмо, браћо, у храмовима и домовима, на сабрањима и у личним беседама, уснама, писмима, јавно. Будимо трубе, што се непрекидно гласају, трубе јасне. Одбацимо раздор, који тајно бива у редовима нашим, саставимо братски савез, усредоточимо силе, устремимо их све на једно. Истина сама за себе стоји: објавимо је у уши свима, и она ће сама привући оне које унапред позна Отац наш Небески. Само почнимо то дело тако, да нам нико по правди не може рећи: лекару, исцели себе!"
Св. Кипријан Картагенски говори да расколници и јеретици нису имали љубави, те су због тога, нарушили јединство Цркве: „Ђаво је смислио јереси и расколе, како би срушио веру, изопачио истину, и растргао јединство (у вери). Његови служитељи проповедају вероломство под изговором вере, антихриста под именом Христа и прикривајући лаж својом наводном правдољубивошћу, префињеним лукавством уништавају истину… и као што ђаво није Христос, мада и обмањује његовим именом, тако се ни хришћанином не може сматрати онај, који не пребива у истини Његовог Јеванђеља и вере.” па продужава не правећи никакву разлику између расколника и јеретика: „Господ наш Исус Христос у Свом Јеванђељу је сведочио да су Његови противници они који нису с Њим и који не сакупљајући са Њим растерују стадо Његово (…) Такође и блажени Апостол Јован (Богослов) није разликовао било какву јерес од раскола и није конкретно говорио о некима који су се одвојили, већ је све који су одступили од Цркве и деловали против ње, назвао антихристима. Одавде је очигледно да су противници Господњи и антихристи сви они за које се јасно зна да су одступили од љубави и јединства Саборне Цркве.”
(Писмо Магну о крштењу Новацијана – Св. Кипријан Картагенски)
''Веома ме жалости чињеница да су запостављена правила Отаца и што је у многоме заборављена строгост у Цркви. Плашим се да ће, мало по мало, ако се настави са таквим немаром, да ће доћи до велике пометње у црквеним пословима''.
(Из Прве канонске посланице Светог Василија Великога хорепископима)
10. правило Св. Апостола
Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.
11. правило Св. Апостола
Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.
45. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.
64. правило Св. Апостола
Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.
71. правило Св. Апостола
Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или пали свеће, када су празници јеретички, нека се одлучи.
9. правило Картагенског сабора
Ако који епископ или презвитер прими у општење оне, који су заслужно због својих преступа били искључени из Цркве, мора и он потпасти онаквој истој осуди...
Канонски одговор св. Тимотеја Александријског бр. 9
На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.
Одговор:
На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује: ''Који сте ван општења, одлазите'', не смеју дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.
32. правило Лаодикијског Сабора
Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослов.
33. правило Лаодикијског Сабора
С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.
34. правило Лаодикијског Сабора
Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.
38. правило Лаодикијског Сабора
Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.
6. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији.
10. правило Лаодикијскога Сабора
Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.
72. правило Трулског (шестог Васељенског) Сабора
Нека не буде допуштено човеку православноме да се сједини са женом јеретичком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита свеза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи...
6. правило Св. Василија Великог
Јеретике, који се при крају живота кају, треба примати, али примати их, разуме се, не без разбора, него испитавши, да ли показују право покајање, и да ли могу представити плодове, који сведоче о њиховом старању да се спасу.
1. правило Картагенског Сабора
Они који су крштени од јеретика треба да се поново крсте да би били примљени у Цркву.
15. канон Светог Константинопољског (двократног) Сабора
А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.
46. правило св. Никифора Исповедника
У цркве које су основали јеретици, напомињемо да се може ући само по нужди, и то као у просту кућу, и само када се положи крст на средину може се ту и певати; али у олтар се не сме улазити, нити кадити нити се молити, нити палити кандило или свећу.
Јеретици су сви, који уче противно православној вери, било да су они одавна или од скора одлучени од Цркве, било да следе старој или некој новој јереси.
(Зонара, Тумачење 2. Вас. 6, Ат.синт.2,182)
Учење (јеретичко) противно православној вери не мора се у осталом тицати основе православног веровања, па да се дотични сматра јеретиком, него је доста да он греши и у само неком догмату и већ је јеретик. Под именом јеретик подразумевају се и они који призивају и исповедају нашу тајну али греше тек у неким питањима учења православног и у томе другачије мисли од православних.
(Зонара, Тумачење 14. правила, IV Васељенског сабора)
Ми смо дужни да слушамо устав Цркве и свете Оце.
Свети Оци и Васељенски Сабори безпоговорно јеретике објављују за анатемисане, одлучене и безблагодатне.
Благодатни Огањ је Божји доказ осуде на Страшном Суду, да немају изговор сви који не вероваше у Сина Божјег а знаше за то чудо.
Притом јавна је тајна да благодатни огањ не пали свећу јеретику јерусалимском Теофилу, већ деценијама пали кандило у гробу Господњем одакле Теофил пали и излази из гроба показујући народу.
Благодат у Светим Тајнама је оно што ниједан јеретик нема, самим тим ни зловерни јеретици из СПЦ и осталог официјалног псеудоправославља.
Народ најпре треба да схвати да данашњи јеретици СПЦ нису у Цркви Христовој. Они су само спољашњи привид и изглед Цркве - имитација сотонина (митре, браде и одежде).
Светосавску Србску Православну Цркву не чини ова данашња лажна СПЦ. Она је превара и обмана сатанина.
Цркву Христову на Земљи не чине зидине патријаршија и манастирска здања у којима се некада православље исповедало; већ скуп патријараха, архиепископа, митрополита, епископа који стоје у ИСТИНИ и који имају чисто апостолско прејемство. Црква није у зидинама већ у епископима, свештенству, монаштву у народу.
Под појмом Цркве, Апостол назива сабор верних. Њу је назвао телом Христовим и испуњењем Очевим, зато што ју је Отац испунио сваким даровима и зато што у њој, по пророчкој речи живи и пребива.”
Преподобни Теодорит Студит
Тамо где је јерес, где је лажно учење о Богу, где су анатеме Свеправославних Сабора пале на главу зловерујућих, тамо НЕМА АПОСТОЛСКОГ ПРЕЈЕМСТВА и самим тим НЕМА Цркве већ обмане сатанине. Добро обрати пажњу кога свети Теодор Студит назива Црквом, Сабор верних архијереја у истини, а не зидине црквених објеката.
– „ко прима лажне апостоле и лажне учитеље, ђавола прима“ –
„Какве Свете Тајне они могу вршити? Који дух силази на оно што они свештенодејствују, и на оне које они рукополажу?“
Преподобни великомученик Максим Исповедник
Онај ко не исповеда веру Цркве, налази се ван Цркве.
Преподобни Јован Касијан Римљанин
Јерес одваја сваког човека од Цркве.
Седми Васељенски Сабор
„Јер заиста, чим је уведена јерес, Ангео чувар тог места је одлетео и такав храм је постао ОБИЧАН ДОМ ”, тј. ЛИШЕН БЛАГОДАТИ!!!
(Св. Теодор Студит)
Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божији, који је за себе рекао да је Он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је Он сам ИСТИНА! Када верници и свештеници спомињу епископа јеретика, они своје молитве не узносе Небеском Оцу, већ их упућују СОТОНИ, који је „лажа и отац лажи“.
Свети Григорије Ниски
Свети Григорије Палама – у „Оповргавању посланице Игњатија Антиохијског“ – директно одриче достојанство епископа, када он не иде за Истином:
„ Јер Цркви Христовој припадају само они, који прихватају истину Цркве; а они, који су непослушни тој истини, ни на који начин не могу да представљају Цркву и немају према њој никакав однос. Такви људи се баве самообманом, чак ако су свештеници, или архијереји. Прво, истинито хришћанство, карактерише се и опредељује, не личностима, већ апсолутном истином и непоколебљивом вером. „ И они, који припадају Цркви Христовој су од истине, а они, који нису од истине, они и не припадају Цркви Христовој, ма колико они говорили лажи о себи, када сами себе називају светим пастирима и архиепископима и тако их и други називају. А ми сви знамо, да се хришћанство одређује не спољашњим изгледом већ истиношћу и исправношћу вере.
Свети Фотије Велики писао је: „Када је пастир јеретик, тада он постаје вук и ми морамо да бежимо од њега, да нас он не би увео у заблуду и чак, ако је он миран, избегавај општење и разговор са њим, као од отрова змијског.“
Не померај древне међе које поставише оци ТВОЈИ!
"Господе, ко пребива у дому Твом (тј.Цркви) и ко ће се настанити у Гори Светој Твојој? Који ходи непорочан и твори правду, који говори истину у срцу свом."
(Пс. 14.1-2)
"Овако говори Адонај Господ: Ево Мене на те пастире и Ја ћу тражити овце Моје из руку њихових!"
(Јез. 34,10)
"Тешко пастиру празноме који оставља овце своје! Мач ће пасти на мишицу његову и на десно око његово! Усахнуће му десница (тј.којом се чине добра дела) и ослепеће му десно око његово (тј. којим се види добро)!"
(Зах.11,17)
Говорећи да су мудри, полудеше.
(Рим. 1, 22)
"Молим вас, браћо, чувајте се оних који мимо учења којем сте научени, творе раздоре и саблазни и уклањајте се од њих!"
(Рим. 16,17)
„Не померај древне међе које поставише оци твоји!“
(Приче 22,28)
"Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе Истини, људи развраћени умом и лажни у вери."
(2.Тим. 4,8)
"Који вас смућује понеће грех, ма ко био."
(Гал. 5,10)
"Никог нема да виче за правду, ни да се пре за истину!"
(Иса. 59,4)
"Какав мир, код толиког блуда Језавеље мајке твоје!"
(4.Цар. 9,22)
"Који држе сујету и лаж, благодат своју оставише."
(Јона. 2,9)
"Тешко онима који хуле, који хуле на Закон!"
(Иса. 24,16)
"Зна Господ умовања мудраца, да су сујетна."
(1.Кор. 3,20)
„Прођите улицама Јерусалима и гледајте, тражите, по трговима питајте, нађите човека-само једног, који правду твори и истину иште! И опростићу Јерусалиму."
(Јер. 5,1)
"Који творе саблазни Царства Божјег неће наследити!"
(Гал. 5.19-24)
"Са преподобним преподобан бићеш, и са невиним невин бићеш, и са изабраним изабран бићеш. А са кривим развратићеш се (крив бићеш)."
(Пс.17.26-27)
„Када не би било гоњења, ни мученици не би просијали, ни исповедници не би добили венце победе од Христа и не би својим подвизима учврстили и обрадовали Православну Цркву.“
(Свети Марко Ефески)
„И, гле, због оскудице у побожности и у црквама ће се појавити јереси и расколи и као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабане. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога и учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове „типике“ приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу“
(Свети Анатолије Оптински)
Св. Максим Исповедник: „Саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу, него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на још већу пропаст оних који се држе те заблуде“
(из 12. Посланице)
Теодосије Велики пише цару Анастасију поводом монофизитске јереси: "Царе, пред нама су две ствари: или да пристанемо живети одвратно и неслободно, или да часно умремо. Следећи правим догматима светих отаца, знај да ми претпостављамо смрт, јер не примамо нове догмате него идемо за законима ранијих отаца. А оне који, сем ових, примише и бране друге догмате и законе, ми побожно одбацујемо и проклетству предајемо, и хиротонисане од јеретика не примамо ни по коју цену. А буде ли ко хтео да нам ишта од тога наметне, ми за сведока истине призивамо Бога, кога јеретици хуле сада, да ћемо се успротивити до саме крви..."
(о. Јустин Поповић: "Житија Светих" за јануар, стр.292)
"Благодат је тамо где је истина."
(Св.Макарије Велики)
"Ми расуђујемо по предању отаца."
(Акта 4. Вас. Сабора)
"Свака новотарија и све што је противно Предању установљено или што ће се установити - анатема!"
(6. и 7. Вас. Сабор)
"Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог. Молим вас, држите се тог учења!"
(Свети Игњатије Брјанчанинов)
"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"
(Свети Јевтимије Велики)
"Ако се обратимо извору Божанског Предања, одмах ће престати људска заблуда."
(Свети Кипријан Картагински)
"Молим вас, чувајмо одлучно Свету Веру, јер видите колико има одступања од ње и колико морамо захваљивати Богу што нисмо доспели у неку заблуду, него смо добили и чувамо Веру Православну."
(Свети Теодор Студит)
"Када би и цео свет усвојио учење које је супротно Правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу одступити од Еванђелског и Апостолског Учења и од Предања Светих Отаца, па макар ме и на смрт предали"
(Свети Мартин Исповедник)
"Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа.
Ко год и на какав год начин одступи од Цркве - у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења - ничега нема без Цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви."
(Свештеномученик Иларион Тројицки)
"Католичанска Црква је ПРАВИЛНО И СПАСОНОСНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА"
(Свети Максим Исповедник)
"Докле у цркви буду били архијереји саблазнитељи, дотле ме никакве речи ни дела неће навести да са њима успоставим општење!"
(Св. Максим Исповедник)
"Сваки који дејствује против нарушавања Божјих или црквених заповеди је исповедник."
(Св.Теодор Студит)
"Они који се одвоје од епископа пре синодске истраге зато што он проповеда погрешно учење и јерес јавно, не само да нису подложни казни, него им припада слава Православних Хришћана"
(Никодим Аг.)
"Ко има Исповедање Католичанске Цркве он је истински син и причасник њен."
(Акта 7. Вас.Сабора)
"Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских Сабора и Свету Пасхалију и календар (месецослов) које су они установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену пасхалију и нови календар безбожних папиних астронома, и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве - нека је анатема, одлучен од Цркве Христове и ван Сабора верних".
(Сабор 1583.)
"Сатанино дело је лукаво подражавање Истине"
(Св. Антоније Велики)
"Знај, ако од тебе изађе огањ саблазни и прогута друге, Бог ће из руке твоје тражити душе које прогута огањ твој. Ако ти и сам не вргаваш у огањ, него се само саглашаваш са онима који вргавају, на суду ћеш бити заједничар њихов."
(Св. Исак Сирин)
"Оне који у наше време преиначавају и изврћу истину, оне који се ките сујетном и лажном сличношћу Цркви, сличношћу туђом Христу и истини, њих нека нико не назива хришћанима и нека не општи са њима."
(Св. Јован Златоуст)
"Нема ничега средњег између истине и лажи."
(Св. Марко Ефески)
"Душама благочестивим и простим лако је избећи заблуде и пронаћи истину - само се окренемо источнику Божанственог Предања и заблуда ишчезава."
(Св.Кипријан Картагински)
Ми ти, читаоче, као печат, представљамо слово ревнитеља Христовог истинског, Светитеља Теофана Затворника. Слово о томе како православни и пастири Цркве треба да чувају свету истину.
"Да би се истина чувала, треба је примити. Да би се имала, треба је познати. Тако, сваки који зна хришћанску истину, постаје чувар, бранитељ и заштитник њен. Што је више оних који знају истину, то је силнија њена одбрана, тим је безбеднија она сама - не као сама по себи, но међу људима. Напротив, што је мање оних који знају истину, то је мање ограда против лажи - и тим је опаснији положај истине међу нама. Јер у том случају, јави ли се какво лажно учење, онај који не зна истину пропустиће га, пошто га као лажно не може ни препознати нити обличити. Од њега, лаж ће прећи другоме који не зна, од другог трећем, и тако даље. Лаж ће ући и истиснуће истину.
Је ли невин тај који ју је пропустио? Никако. То је исто као када војник, из нехата не научивши лозинку, пропусти непријатеља у логор. На тај начин, сваки који не зна истину већ је њен издајник, и издајник заједнице верних, Свете Цркве. Строго? Али тако јесте! Та кривица свом тежином пада на оне који имају моћи и начина да познају истину, а не сазнају је.
Хришћанину је страна потреба да све по своме разумева; он тражи једно - како су сви и свагда разумевали ствари и судили о њима. Све јереси и све лажи произишле су од нарушавања овог основног правила истине. Јерес је расуђивање о нечему по своме, без саображавања са обрасцем расуђивања који је Цркви предао Господ.
И тако, успроповедајмо, браћо, у храмовима и домовима, на сабрањима и у личним беседама, уснама, писмима, јавно. Будимо трубе, што се непрекидно гласају, трубе јасне. Одбацимо раздор, који тајно бива у редовима нашим, саставимо братски савез, усредоточимо силе, устремимо их све на једно. Истина сама за себе стоји: објавимо је у уши свима, и она ће сама привући оне које унапред позна Отац наш Небески. Само почнимо то дело тако, да нам нико по правди не може рећи: лекару, исцели себе!"
Св. Кипријан Картагенски говори да расколници и јеретици нису имали љубави, те су због тога, нарушили јединство Цркве: „Ђаво је смислио јереси и расколе, како би срушио веру, изопачио истину, и растргао јединство (у вери). Његови служитељи проповедају вероломство под изговором вере, антихриста под именом Христа и прикривајући лаж својом наводном правдољубивошћу, префињеним лукавством уништавају истину… и као што ђаво није Христос, мада и обмањује његовим именом, тако се ни хришћанином не може сматрати онај, који не пребива у истини Његовог Јеванђеља и вере.” па продужава не правећи никакву разлику између расколника и јеретика: „Господ наш Исус Христос у Свом Јеванђељу је сведочио да су Његови противници они који нису с Њим и који не сакупљајући са Њим растерују стадо Његово (…) Такође и блажени Апостол Јован (Богослов) није разликовао било какву јерес од раскола и није конкретно говорио о некима који су се одвојили, већ је све који су одступили од Цркве и деловали против ње, назвао антихристима. Одавде је очигледно да су противници Господњи и антихристи сви они за које се јасно зна да су одступили од љубави и јединства Саборне Цркве.”
(Писмо Магну о крштењу Новацијана – Св. Кипријан Картагенски)
КАНОНИ СВЕТИХ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА О ЈЕРЕСИ
(Из Прве канонске посланице Светог Василија Великога хорепископима)
10. правило Св. Апостола
Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.
11. правило Св. Апостола
Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.
45. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.
64. правило Св. Апостола
Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.
71. правило Св. Апостола
Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или пали свеће, када су празници јеретички, нека се одлучи.
9. правило Картагенског сабора
Ако који епископ или презвитер прими у општење оне, који су заслужно због својих преступа били искључени из Цркве, мора и он потпасти онаквој истој осуди...
Канонски одговор св. Тимотеја Александријског бр. 9
На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.
Одговор:
На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује: ''Који сте ван општења, одлазите'', не смеју дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.
32. правило Лаодикијског Сабора
Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослов.
33. правило Лаодикијског Сабора
С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.
34. правило Лаодикијског Сабора
Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.
38. правило Лаодикијског Сабора
Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.
6. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији.
10. правило Лаодикијскога Сабора
Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.
72. правило Трулског (шестог Васељенског) Сабора
Нека не буде допуштено човеку православноме да се сједини са женом јеретичком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита свеза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи...
6. правило Св. Василија Великог
Јеретике, који се при крају живота кају, треба примати, али примати их, разуме се, не без разбора, него испитавши, да ли показују право покајање, и да ли могу представити плодове, који сведоче о њиховом старању да се спасу.
1. правило Картагенског Сабора
Они који су крштени од јеретика треба да се поново крсте да би били примљени у Цркву.
15. канон Светог Константинопољског (двократног) Сабора
А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.
46. правило св. Никифора Исповедника
У цркве које су основали јеретици, напомињемо да се може ући само по нужди, и то као у просту кућу, и само када се положи крст на средину може се ту и певати; али у олтар се не сме улазити, нити кадити нити се молити, нити палити кандило или свећу.
Јеретици су сви, који уче противно православној вери, било да су они одавна или од скора одлучени од Цркве, било да следе старој или некој новој јереси.
(Зонара, Тумачење 2. Вас. 6, Ат.синт.2,182)
Учење (јеретичко) противно православној вери не мора се у осталом тицати основе православног веровања, па да се дотични сматра јеретиком, него је доста да он греши и у само неком догмату и већ је јеретик. Под именом јеретик подразумевају се и они који призивају и исповедају нашу тајну али греше тек у неким питањима учења православног и у томе другачије мисли од православних.
(Зонара, Тумачење 14. правила, IV Васељенског сабора)
Нема коментара:
Постави коментар