Митрополит Порфирије признао јеретика за светитеља

“Био сам одушевљен што је дошло толико људи, с толиким поштовањем, с вјером у Бога”, рекао је митрополит загребачко-љубљански Порфирије у разговору за Вечерњи лист.

“ Свети Леополд Богдан Мандић је у љубави и смирености према Кристу чезнуо за јединством свих хришћана за које је молио и на којему је радио, што није ништа друго него испуњење Христових ријечи да сви буду једно. Зато је његов долазак управо у ово вријеме велики благослов за све нас, јер то његово путујуће, невидљиво мистично искуство сигурно утиче на све људе који га поштују”, изјавио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Митрополит Порфирије је био присутан на дочеку тијела Леополда Мандића испред Загребачке катедрале, а био је и на вечерњој молитви која је услиједила након тога, током које га је надбискуп загребачки кардинал Јосип Бозанић посебно поздравио. У разговору који је водио новинар Дарко Павичић митрополит Порфирије је проговорио о “посебном духовном озрачју” које је долазак земних остатака Леополда Мандића створило у Загребу.

“Био сам одушевљен што је дошло толико људи, с толиким поштовањем, с вјером у Бога”, рекао је Порфирије и наставио:

“Вјера коју сам имао прилике видјети једноставно ме одушевила. Био сам испуњен и дирнут јер је то нада да смо ми људи који показујући вјеру имају потребу за љубављу. Многи који су ме послије сусретали исказивали су љубав и повјерење у оно што радимо. Знак је то да људи не пристају на подјеле и мржњу”.

Митрополит Порфирије је рекао и како је сигуран да је долазак тијела Леополда Мандића Божје дјело.

“Како би нас Бог потакнуо на нормалан живот успркос свим искушењима која нас окружују и којима понекад можемо бити подложни”, поручио је Порфирије који је додао и како долазак тијела католичког свеца значи пуно и за православне у Хрватској.

“Јер сваки просвећени и крепостан човјек светац је без обзира којој Цркви припада”, закључио је он у разговору за Вечерњи лист.

 

Вечерњи лист април 2016.

О Хришћанима који одају пошту умрлим јеретицима

„Ниједна јерес није се толико радикално и толико тоталитарно побунила против Богочовека Христа и Његове Цркве, као што је то учинио Папизам…“

(Архимандрит Јустин Поповић, „Човек и Богочовек“, издање Астир, Атина 1993, 6. издање, стр. 159.).

 

СВЕТИ НИКОДИМ СВЕТОГОРАЦ

(Тумачи 9. и 34. Канон Лаодикијског Сабора)

·     (Канон 9.): ,,...Сви који припадају Цркви, тј. Православни верници, не треба да иду на гробља јеретика, где су сахрањени поједини познати јеретици, или на места ггде су сахрањени њихови мученици; (...) Не треба да иду књима, православни Хришћани, нити да се моле, нити да траже исцелење, тј. да им одају пошту, или да ишту излечење својих болести. А који би то учинили, одређује овај Канон да се одлуче привремено, док се не покају и исповеде да су сагрешили. Погледај и 45. Канон Светих Апостола (тај Канон наређује одлучење клирика који се заједно моле са јеретицима)''.

 

·      (Канон 34.): ,,...9. Канон (претходно наведен) само одлучује оне који одлазе на гробове лажних мученика јеретика,... док овај 34. Канон анатемише оне који тамо иду, јер су пренебрегли истинске мученике Христове, ОДЕЛИВШИ СЕ ТАКО ОД БОГА, и отишли су лажним мученицима, са свим својим срцем и расположењем душе...''.

 

(Свети Никодим Светогорац, Пидалион (Крмчија) умног Брода, Једне Свете Католичанске (Саборне) и Апостолске Цркве Православних, Солун 2033, стр. 424, 424 и 433).