3. ФЕБРУАР
СПОМЕН СВЕТОГ ПРАВЕДНОГ СИМЕОНА БОГОПРИМЦА
(Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за
фебруар)
Пo сведочанству божанског Еванђеља, старац Симеон
беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше у њему
(Лк. 2, 25). Њему би јављено од Бога о скором доласку на свет истинитог Месије.
A би му јављено, како то казују стари историчари, на овај начин: Када египатски
цар Птоломеј[1] нареди да се Стари Завет преведе са јеврејског на грчки језик,
за тај посао бише изабрани седамдесет најмудријих људи у Израиљу. Међу њима
беше и свети Симеон, као мудар и вичан Божанском Писму. Када он превођаше књигу
пророка Исаије, па дође до оног пророчанства: „Ето Девојка ћe затруднети и
родиће Сина“ (Ис. 7, 14), он посумња у то говорећи да то не може бити да роди
девојка која није познала мужа. И узе нож да избрише те речи. Али у том
тренутку јави му се Ангео Господњи и задржа му руку, говорећи: Веруј
написаноме, сам ћеш видети да ће се то збити, јер нећеш видети смрти док не
видиш Христа Господњег који се има родити од чисте Девојке. – И он поверова
речима Ангелским и пророчким, и жељно очекиваше долазак Христов у свет. И беше
по животу праведан и непорочан: уклањаше се од свакога зла, живљаше при храму и
мољаше се Богу да помилује свет Свој и избави људе од свезлог ђавола.
А када се роди Господ наш Исус Христос, и наврши
четрдесет дана, донесе Га, по прописима Закона, у храм пречиста Maти Његова.
Тада Дух Свети доведе у храм и Светог Симеона. И он, погледавши на Превечног
Младенца и на Свечисту Дјеву која Га је родила, познаде да је то обећани
Месија, и да је то девојка, на којој се имало испунити, и испунило се пророштво
Исаијино: јер је виде окружену небеском светлошћу и како из ње зрачи божанска
светлост. И приступивши јој са страхом и радошћу, узе Господа на руке своје, и
рече: Сад отпусти с миром слугу твога, Господе, према речи твојој, јер видеше
очи моје спасење твоје (Лк. 2, 29-30). А пророкова и о страдању Христовом и распећу
и о Богородици, да ће јој нож жалости и бола пробости душу када угледа Сина
свог где виси на Крсту. – И тако заблагодаривши Богу, претстави се у миру у
дубокој старости. Јер пише за њега да је живео триста шездесет година. Бог му
је продужио живот, да дочека време у које се од Дјеве родио Вечни Син Божји,
коме слава вавек, амин.
Колико је Велик пред Богом и многомоћан праведни
Симеон Богопримац, откривено нам је преко светог Николаја Мирликијског
Чудотворца. У житију светог Петра Атонског је описан догађај чији ћемо део овде
навести.
(...) К оваквим усрдним молитвама Петар сужањ прилагаше
пост, те сваког другог или трећег дана узимаше по мало хране. А једном читаву
недељу дана он не окуси никакву храну. На крају те недеље њему се јави у сну
светитељ Христов Николај и рече му: Молбу твоју, брате Петре, услиших, и
уздисање срца твог примих, и молих за тебе благосрдног и човекољубивог Бога.
Али пошто си ти сам био спор у испуњавању заповести Његових, то и Он неће да те
брзо ослободи окова, припремајући оно што је најбоље по твоје спасење. Но пошто
је милосрдни Господ наш, рекавши у Светом Еванђељу Свом: Иштите, и даће вам се;
куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7, 7) дао тиме наду свима, то не престај
узносити Му молитве и уздасима куцати у врата милосрђа Његова, да би се
смиловао на тебе и подарио ти ослобођење од окова и тамнице. Само буди стрпељив
у молитви, очекујући милост Божју.
свети Петар Атонски
Рекавши то, свети Николај нареди сужњу Петру да се
поткрепи храном, и постаде невидљив. Уставши од сна и узевши храну, Петар опет
прибеже молитви, и још усрдније се мољаше и дању и ноћу са благом надом на
избављење, и непрестано призиваше помоћника свог – Николаја светог. После неког
времена понова се Петру јави у сну свети Николај, некако тужна изгледа. И рече
му тихим и кротким гласом: Веруј ми, брате, ја нисам престао молити за тебе
благост Божију, али не знам због каквих намера Својих и због каквог промишљања
Свог Бог одлаже твоје избављење. Ипак не губи наду у Његово милосрђе: јер
милостиви Господ има обичај да одлаже испуњење наше молбе, имајући у виду оно
што је најбоље по нас, да не би ко, брзо добивши оно што моли, лако пренебрегао
благодат Његову. Осим тога Господ жели да се за тебе моле и други који су Му
благоугодили. Ево, ја ћу ти указати на једног многомоћног молитвеника к Њему.
Призовеш ли њега у помоћ, нећеш се лишити наде, јер ако се он и ја заједно
помолимо за тебе, верујем, да ће нас услишити човекољубиви Господ.
Тада Петар упита светог Николаја: А ко је тај
светитељ владико, који може брже од тебе умолити Бога? Твојим молитвама и
посредовањем спасава се цео свет, јер сви хришћани који прибегавају теби,
избављају се тобом од својих невоља. – На то свети Николај упита Петра: Знаш
ли, Петре, праведнога Симеона, названог Богопримац, зато што прими на руке
своје Господа Христа, донесеног у храм у четрдесети дан по рођењу? – Петар
одговори: Знам, свече Божји, тог праведног мужа, о коме у Светом Еванђељу пише
(Лк. 2, 25-36). – Свети Николај онда рече: Њега ћемо ми обојица, ти и ја,
покренути на посредовање пред Богом, и тада ће се без сумње све недовршено добро
завршити; јер праведни Симеон има велику силу пред Богом, и велику слободу
према Њему, близу престола Његовог предстојећи заједно са Пречистом Владичицом
Дјевом Богородицом и светим Претечом Јованом.
Рекавши то, свети Николај отиде. А Петар, отресавши
сан са очију, опет се предаде великим молитвама и неизмерном пошћењу,
призивајући у помоћ и светог Симеона Богопримца, као и светог Николаја. И када
преблаги Бог, умољаван великим угодницима својим Симеоном и Николајем, зажеле
да подари слободу напаћеном сужњу, светитељ Христов Николај јави се трећи пут
Петру ноћу, и то не у сну него на јави; и јави му се не сам него заједно са
светим Симеоном Богопримцем. И рече му: Буди смео, брате Петре, и, одбацивши
тугу, испричај о својим заветима општем посреднику и моме самолитвенику, и
после благодарности Богу узнеси благодарност њему.
свети Николај Мирликијски
Петар, подигавши очи, угледа светог Симеона, дивног
изгледа, чесна лика, зрачећа светлошћу, обучена у старозаветно првосвештеничко
одјејање, и са златним жезлом у руци. Угледавши га, Петар се препаде. А свети
Симеон га упита: Јеси ли то ти који молиш брата Николаја да те ослободи уза и
ове тамнице? – Петар једва отвори уста од престрављености, и одговори: Ја,
угодниче Божји; ја и твоју светост стекох за свог посредника к Богу. – Хоћеш ли,
упита га свети Симеон, испунити завет свој: да постанеш инок и да водиш
врлински живот? – Да, владико, с помоћу Божјом испунићу, одговори Петар. –
Светитељ рече: Ако дајеш реч да ћеш то учинити, онда можеш несметано изићи
одавде и ићи куда желиш, јер те никаква препрека не може задржати овде.
Тада Петар показа светоме ноге своје, оковане у
гвожђе. Свети Симеон златним жезлом својим додирну железо на ногама Петровим, и
оно се одмах истопи као восак од огња. И Петар устаде на ноге своје, и виде
тамницу отворену, и изиђе из тамнице за светим Симеоном, идући за њим са светим
Николајем. Обревши се ван града, Петар помисли у себи, говорећи: Није ли ово
сан што видим? – Свети Симеон се тог часа окрете к њему и рече: Зашто сматраш
за сан милост Божју која ти се на јави чини? Зар ти не видиш јасно где си и за
ким идеш?
Рекавши то, свети Симеон повери Петра светом
Николају, и оде(...)
СПОМЕН СВЕТЕ ПРОРОЧИЦЕ АНЕ
(Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за фебруар)
Ова света удовица и старица, зато што при храму
служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама, би удостојена да на Сретење види
Господа Христа, и да богонадахнуто објави свима који чекаху спасење у
Јерусалиму, да је то очекивани Месија – Христос (Лк. 2, 36-38).
—————————————————————————————
[1] Птоломеј II, Филаделф, син и наследник Птоломеја
Лага (285-247. г.), био је један од најзнаменитијих владара египатских. Познат
са своје љубави према науци. Његовим старањем основана Александријска
библиотека. Желећи да освоји Сирију, он на путу ка Сирији покори Јудеју. По
његовој жељи и старању извршен превод Старога Завета од стране Седамдесеторице
преводилаца. Тај се превод назива Преводом Седамдесеторице тумача, или
преводилаца. Са тог је превода извршен словенски превод Старога Завета. Тај се
превод употребљава у Православној Цркви
Нема коментара:
Постави коментар