Десна
рука Светог Јована Крститеља и бројне реликвије чувају се у Цетињском манастиру
Док
поручује "Не дамо светиње", народ широм Црне Горе у мирним литијама
подсећа на све у вери утемељено и сачувано вековима уназад. У тој богатој
баштини, посебно место заузима Цетињски манастир и реликвије које се у њему
чувају - део часног крста на коме је Христос разапет и десна рука Светог Јована
Крститеља, али и изузетно вредни богослужбени предмети, рукописне и штампане
књиге и иконе.
Десна рука Св. Јована, којом је крстио Христа, од Севастије до Цетиња прошла је хиљаде километара. Малтешки витезови су је предали руском императору Павлу I Романову, заједно са делом Часног крста, и иконом Мајке Божје Филеримске.
Tоком
Bољшевичке револуције, те светиње је спасила краљица Марија Фјодоровна Романов,
да би их 1932. митрополит кијевски, поклонио краљу Александру Карађорђевићу, у
знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица.
После
бомбардовања Београда, краљ Петар II Карађорђевић пренео их је на Острог, где
су скривене провеле рат, а у једној полицијској рацији 1952. одузете цркви.
До
1978. године рука Св. Јована Крститеља била је у сефу Удбе, да би је митрополит
Амфилохије 1993. изнео на светлост дана. Од тада је она у цркви Цетињског
манастира.
Ту, уз
мошти Светог Петра Цетињског, је и ковчежић са делом Часног крста, и ове
светиње окупљају вернике из целог света. У манастирској ризници је и круна Св.
Краља Стефана Дечанског из 14. века.
"Патријарх
Арсеније Чарнојевић прије сеобе, 1688. године, сеобе Срба са Косова, да је
донео и оставио управо на чување у Цетињски манастир, из простог разлога што је
Арсеније Чарнојевић био одавде, са Цетиња", прича Јован Маркуш,
координатаор за заштиту културних добара, Митрополија црногорско-приморска.
По
другом предању, круну је донео дечански игуман Данило Кажанегра. Овде је и
драгоцени епитрахиљ Светог Саве, одежде Св. Петра Цетињског, Петра II Петровића
Његоша, богато украшене иконе, предмети од племенитих метала, рукописне књиге
из 13. века и оне из прве ћирилске јужнословенске штампарије.
извор: РТС
Нема коментара:
Постави коментар