ЧУДО У ДЕЧАНИМА 1692. ГОДИНЕ

СВЕТИ КРАЉ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ И ПРЕПОДОБНА ЈЕЛЕНА ДЕЧАНСКА ШТИТЕ МАНАСТИР ОД НЕКРСТА ТУРСКОГ

Историји је давно познат начин турског освајања. У окупираним крајевима Турци су рушили цркве или су их претварали у џамије. Данас ћу вам писати о догађају који се одиграо 1692. године. Српска светиња коју су Турци покушали да претворе у џамију била је манастир Високи Дечани, задужбина краља Стефана Дечанског.

За ову сврху доведена је у Дечане силна турска војска и много њихових верских великодостојника на челу са поглаваром. Да ово не би изазвало буну околних Срба Турци су распоредили своју војску око манастира и донели доста муниције коју су сместили у кулу звонару на великој капији. Такође на истом месту Турци су поставили свој полумесец са звездом, као знак потурчења.

Главни војсковођа је позвао игумана и монахе и предложио им да пређу у ислам. Пошто су одбили да се потурче, игуман и братија били су присиљени да напусте манастир.

По истеривању калуђера, у манастиру су остали само Света Јелена и Свети краљ Стефан Дечански.

По договору међу Турцима, обред претварања цркве у џамију требао се започети пред главним улазом у цркву.

Када су трубе и таламбаси огласили почетак свечаности, војска споља радосно јурну унутра и испуни сав простор око цркве. Тада верски старешина поче да клања на свом месту. Али у том часу земља се затресла и фигура лава стражара са јужне стране се откину и паде на главу верског старешине усмртивши овог на лицу места.

Истовремено поломише се мермерне плоче међу гробовима Светог краља и Свете Јелене и изби чудан пламен, који моментално обави цркву изнутра и споља и опали Турке који су стајали уз црквени зид. Овим збивањима придружи се и страшна олуја са провалом облака, муњама и громовима. Један гром удари у полумесец на кули, запали муницију у њој и кула се уз страшну експлозију сруши.

Од провале облака Бистрица надође од брда до брда и заједно са водом која се сјури, преплави манастирску порту и однесе све што јој се нађе на путу. У тој катастрофи, према сачуваном предању, настрадало је мноштво Турака, а војсковођа Татарин се спасао чудним случајем са остатком војске, која се налазила подаље од манастира. Додуше и он је платио главом, када је бежећи из Дечана улазио у Пећ, где га је по предању убио капетан Лека Дукађинац, из освете због његове намере да дечанску цркву претвори у џамију.

Свети краљ Стефан Дечански и преподобна Јелена Дечанска сачуваше манастир од пропасти те 1692. године као што су то чинили и у наредним вековима.

На фотографији се види да недостаје лав са десне стране прозора.