Друга недеља Великог поста - Успомена светог Григорија Паламе

фреска Св. Григорија Паламе у Ватопеду, насликао је савременик Светога

У другу недељу Великог поста слави се спомен Светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског и монаха светогорског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста.

Светог Григорија Паламу српски цар Душан позивао је у Србију да буде први српски Патријарх.

Друге седмице Великог поста Црква моли Господа за благодатно просвећење свих који посте и који се кају. У богослужењу ове седмице упоредо са жаљењем због греховног стања човека, уздиже се пост као пут ка унутрашњем благодатном просвећењу.

Молитва 2. недеље:

Боже, Оче славе, Ти си Јединороднога Сина Твога предао за нас и преко Њега нас усиновио, буди, и сада, милостив према нама, преступницима заповести Твојих, и немој нас погубити са онима који су се удаљили од Тебе, нити допусти да будемо гладни духовних Твојих дарова; него нас удостој да Ти се приближавамо устима и срцем и покажемо достојанство усиновљења преко добрих дела. Јер ми подражавамо враћање блуднога сина Теби чиме си и нама обзнанио неисказано Твоје човекољубље према грешницима, да бисмо задобили бескрајна добра припремљена онима који љубе вољу Твоју. Бранич буди роду нашем, покоравајући му сваког непријатеља и противника.

Благодаћу и човекољубљем Јединороднога Твојега Сина, са Којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Друга недеља Часног поста - Пачиста -

Успомена светог Григорија Паламе

Тропар Григорију, глас 8. Православија свјетилниче, Церкве утвержденије и учитељу, монахов доброто, Богословов поборниче непреборимиј, Григорије чудотворче, Тесалонитскаја похвало, проповједниче благодати, молисја вину спастисја душам нашим.

Кондак триоду, глас 4. Ниње времја дјелатељноје јависја, при дверех суд, востанијем убо постјашчесја, принесем слези умиљенија, милостињами зовушче: Согрјешихом паче песка морскаго, но ослаби Содјетељу всјех, јако да пријимем нетљенија вјенци.

Кондак Григорију, глас 8. Премудрости свјашчениј и Божесвениј орган, Богословија свјетлују согласно трубу, воспјевајем тја Григорије, Богоглаголниче. Но јако ум Уму Первому предстојај, к Њему ум наш отче настави, да зовем: Радујсја, проповедниче благодати.