После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове.
Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.
Епарх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара и изложи на свим пијацама намирнице оскврнављене крвљу идолских жртава. Али свевидећи Бог, који хвата мудре у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку злочинчеву, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог великог Теодора Тирона. И он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.
Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив.
Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани, пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо, и штују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.
КОЉИВО - светогорски рецепт
У навечерје великог празника покушаћу да изложим рецепт како се спрема светогорско кољиво. Па ко има жељу, а и вољу, таман може да га спреми за овај велики празник.
Увече, пре спавања, једну кафену шољицу чисте пшенице сипамо у термос од литра (за нужду може и пола литра) и напунимо га кључалом водом. Затворимо термос и оставимо да одстоји до јутра. Наравно, овако кување ће успети само ако није неки кинески термос који држи топлоту само пола сата. Они са мало више времена, а и живаца, могу лагано да кувају пшеницу на шпорету, све док се зрна не отворе.
Ујутру, процедимо пшеницу из термоса, ако је термос како треба, зрна су лепо набубрела. Оцеђену пшеницу исперемо чистом водом да се спере скроб. После тога, пшеницу распоредимо на неку чисту крпу или пешкир, да се зрна још мало просуше. За то време можемо самлети једну шољу (већу) ораха, ако имамо може и бадема и лешника. У једну мало дубљу посуду (како би лакше мешали смесу) сипамо пшеницу. Најпре додамо презле или млевеног кекса. Тек толико да се зрна пшенице међусобно не лепе. дакле једну шољицу, максимум шољицу ипо. Светогорци затим додају прженог сусама, шољицу млевених ораха, бадема, лешника, кокосов ораха доста цимета, мало мускатног ораха и сувог грожђа. На крају додајемо шећер. Битно је да шећер сипамо на крају. Уколико шећер сипамо на почетку, то ће онда пшеница отпустити још воде и сва маса ће постати водена и лепљива.
Овако припремљену смесу, црквењак на Светој Гори, равномерно распоређује по тасу. Преко наноси један слој млевених ораха, а затим преко један слој ситног шећера. Циметом, уз помоћ изрезаних шаблона, док вештији оци и без њега, осликавају крст или лик празнујућег светог на белој подлози шећера. На велике празнике, уз помоћ прехрамбених боја и сувих семенки, изображавају и читаве празничне иконе.
Нема коментара:
Постави коментар