Српски патријарх Павле и содомитски бракови у СПЦ

„Ма ко да говори нешто другачије него што је било заповеђено у Предању, чак ако је он достојан поверења, чак, ако је испосник, чак ако он живи целемудрено, твори чудеса, пророкује – нека буде за тебе као вук у јагњећој кожи, јер је он поборник духовне погибије…И ако такав раздаје своје имање беднима и горе премешта и ако тело своје предаје на мучење, нека буде за тебе противник, јер унижава закон и пророке чије је речи испунио Христос Својим боравком на земљи. Гледај на таквога, као на антихриста…“ И епископи нису изузетак, ово се на њих односи.

свети Игњатије Богоносац

Вук у овчјој кожи, јеретик и лажни патријарх српски Павле Стојчевић озаконио је содомитска венчања у СПЦ уколико неки мушкарац промени пол, ''постане жена'' (?!!) и обратно. Таквим особама који живе у највећим смртним противприродним гресима, несрећни јеретик Павле - ''светац који хода'', дозвољавао је и причест.

Тај несрећник променом пола није постао жена, већ је одстранио један део тела и легао у постељу са мушкарцем. Новотарију венчања између два мушкарца или две жене је озаконила СПЦ обављајући тај обред пред својим богом (оним рогатим којем деценијама и служе), лажући и варајући благочестиви народ да се код њих добија Тело и Крв Христова. Тим чином је данашња СПЦ званично постала содомитска.

Воистину су безумни и превртљиви они лажни епископи и лажни борци за веру који говоре да СПЦ и даље има освећујућу благодат у Светим Тајнама и да је она упркос свима јересима Црква Христова. Ти псеудо епископи су и сами змијски породи и чада тих истих јеретика екумениста. Свети Оци исповедају да је јерес болест ума, па нас став лажних бораца изнутра и њихових сателита који су се одвојили од њих пре неку годину не занимају. Нас занима благочестив народ којег лажући вуку за собом у ад.

Погледајмо текст где ''протојереј'' мр Велибор Џомић износи јасан став СПЦ о содомитским венчањима:

Трансџендери, особе које су промениле пол, могу да се крсте и венчавају у Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, изјавио је за "Вијести" протојереј мр Велибор Џомић, парох подгорички и стручњак за црквено право. Званичан став СПЦ је, према Џомићевим тврдњама, да је транс особама „благословено коришћење дарова цркве Христове од крштења до причешћа".

Према тврдњама Џомића, такав став СПЦ је још 1986. године формулисао партријарх Павле као епископ рашко-призренски.

СПЦ венчава особе које су промениле пол, искључиво уз медицинску документацију.

Српска православна црква признаје брак између особа које су промениле пол, искључиво уз приложен доказ - медицинску документацију из које се види да се одређена особа није подвргла хируршком захвату из хира (?!!). Информацију о оваквој врсти брака објавили су недавно подгорички медији позивајући се на случај венчања две особе од којих је једна променила пол.

„С обзиром на то да промена пола не представља уобичајену појаву, црквени поступак са таквим особама је другачији као што је, на пример, другачији поступак када је младожења старији од младе више од 15 година или млада од младожење више од три године", рекао је Џомић.

Он је објаснио да особа која је због медицинске оправданости променила пол може да користи благодати светих тајни, али да са својим стањем мора да упозна свештеника.

„Свештеник је као духовник дужан да ту особу саслуша и поучи упознајући је са ставом Цркве Христове. Након тога, пароху се мора доставити ваљана медицинска документација која сведочи да се операцијама није приступило из хира, него из разлога медицинске нужности", објаснио је парох подгорички.

(наш додатак: које нужности, оне сатанске?)

Документација се, према његовим речима, са молбом прослеђује вишим црквеним властима, а свете тајне и обреди над таквим особама се обављају тек након благослова надлежног епископа. „Промене о којима говоримо морају бити евидентиране у црквеним матичним књигама", рекао је парох подгорички.

(наш додатак: дакле, содомија је за јеретика Павла и данашњу СПЦ једино бирократски проблем)

„Хируршка промена пола представља појаву новијег датума са којом се Црква кроз претходне векове није сусретала из простог разлога што медицинска наука није била на таквом степену развоја као што је данас", објаснио је Џомић. Он је рекао да у случају крштења и венчања трансродних особа постоје две ситуације: да ли је особа прво крштена, па онда приступила промени пола или обрнуто, напомињући да се света тајна крштења не понавља ни у једном случају.

„Крштење се врши над личношћу, а не над полом", рекао је Џомић. Он је истакао да, иако је изражена разлика полности на земљи, полне способности немају метафизички, вечни значај.

Позвавши се на светог апостола Павла (посланица Галатима), Џомић је поручио да „нема мушко ни женско, него су пред Богом једно".

(наш додатак: о, какво бедно и сатанско извртање Јеванђења)

Говорећи о том случају, подгорички парох протојереј мр Велибор Џомић каже за "Борбу" да је почетком ове године двоје младих у подгоричкој парохији за јул заказало венчање и да ни један детаљ није указивао да постоји нешто што је проблематично у њиховом случају.

"Све је наизглед било уобичајено, обављен је предбрачни разговор, упознати су са светом тајном брака и приложили су ваљане крштенице из једне београдске цркве. Међутим, с обзиром да је Подгорица мала средина, да се људи познају, добили смо анонимну дојаву да је младожења некада био женска особа и да је променио пол. Позвали смо их, обавили разговор, објаснили им да живимо у времену људских слобода и права, али да у цркви Христовој постоје правила којих се свештеници морају придржавати", објашњава Џомић.

Према његовим речима, добијено је признање да је младожења имао женско име, да је рођен као хермафродит, те да су му родитељи наденули женско име, а родбини и јавности представили као девојчицу.

"Та особа је цео живот живела са том патњом и стравичном располућеношћу. Касније, након пунолетства, имала је неколико хируршких интервенција како би своју спољашњост прилагодила својим унутрашњим осећањима", рекао је он. Велибор Џомић тврди да се венчање није могло обавити у заказаном термину управо због тога што су ту веома важну чињеницу прећутали приликом благовременог разговора са свештеником.

"Из суза које смо видели, осетили смо велику патњу те особе (наш додатак: лукава патетика не би ли се оправдало сатанско дело). Ту особу смо поучили да се преко парохијског свештеника нашем надлежном митрополиту мора да достави њихова писмена молба са пратећом документацијом која би потврдила да су такве хируршке интервенције извршене из разлога медицинске нужности, а не из хира или пркоса Богу", тврди Џомић.

Став православне цркве је да је особама које су из медицински оправданих (?!!) разлога приступила хируршким интервенцијама промене пола могуће крштење и причешће, али тек након благослова надлежног епископа.

Он додаје да се обреди над таквим лицима обављају тек након благослова надлежног епископа. Хируршке промене обавезно морају бити евидентиране у црквеним матичним књигама.

Овакав став цркве је формулисао патријарх Павле још 1986 . године као Епископ Рашко-Призренски што само по себи довољно говори колико црква прати савремене појаве у друштву, мери их и посматра у односу на вечност.

(наш додатак: видите ли које је године несрећни Павле увео содомију у Цркву? Воистину је Павле био и остао једна од највећих превара Србског народа. Јеретик и најревноснији екумениста у мантији Српске Православне Цркве - вук у овчјој кожи)