Ангели у паклу НДХ

 

Децу су масовно убацивали у велику логорску зграду. У поједине собе сатеривали су и по 50. деце, која су у тај простор могла стати једино у усправном положају. Затим су три, четири часне сестре, ишле од собе до собе, носиле канте са течношћу и четкама и мазале деци уста. Гласно су говориле да је то течност против жеђи. Нажалост, деца нису ни слутила шта их чека, били су анђели у паклу НДХ.

Након једног до два сата сва деца су почела вриштати, јаукати и дозивати мајку, оца, сестре и браћу. деца су се превијала од болова, а јауци и крици постајали су све ужаснији. Малишани су болно цвилили: „Мајко, умирем“, „Сејо, боли ме“, „Тетка, жедан сам“. Дечија тела грчила су се и почела падати, а како места није било рушила су се у гомили. Измешале су им се руке, ноге, главе…

Отварале су се живе ране на телима те јадне деце. Убрзо су почела умирати у најтежим мукама и вапајима, и то је трајало данима. Група логораша, коју су усташе за то одредиле, трпала је у покриваче мртву децу и односила на места за уништавање лешева…

Плинска комора била је пуна голе деце, набацане једно на друго, на гомилу. Стално су повећавали ту гомилу живих дечијих тела, носећи их у покривачима. Стрпали су тако у ту просторију око 500 деце. Пре пуштања плина просторију је дошла прегледати усташка патрола на челу са усташким сатником Барбарићем, врло окрутним зликовцем.

Једно дете, старо годину дана, лежало је голо на прагу просторије. Барбарић је својом чизметином стао на једну ногу детенцета, другу ногу је ухватио руком, рашчењио је дете и бацио га на гомилу уз псовке, а затим је дао налог да се просторија затвори и у њу пусти плин.

Српска деца у усташком логору

У овом злогласном логору у Старој Градишци, анђели у паклу НДХ згурани су у казамате са бетонским подом, где је некада био обор за свиње.

Међу овом децом су се шириле заразне болести у великој мери, а прехрана кукурузним брашном је била недовољна па је значила свесно убијање деце глађу. Дечија тела од којих је остала само кост и кожа, напуштао је већ и сврабац, јер није имао довољно хране у исушеној дечијој кожи. Када би се та кожа натегла прсима, није се враћала на место већ би остајала згужвана.

Томе болести као што су тифус, дифтерија, грип, оспице, хрипавац, пегавац, шарлах и друге. Помор ове деце је био по 40-50 дневно.

Усташе су децу неспособну за живот гушили плином, а лешеве деце су бацали на једну хрпу у дворишту, одакле су их гробари носили на гробље.

Извор: Јадовно