Чудесан сусрет

Чудесан сусрет

Ја сам срела Блажену Ксенију заједно с њеним супругом Андрејем. Био је 5. фебруар 2016. године. Седела сам и гледала ТВ, кад ми одједном неки глас каже: „Што седиш? Иди одмах код Ксеније на Смоленско гробље». Било је око 11 сати ујутру, а ја сам планирала да одем код ње 6. фебруара… И ја кренем…

Народа је већ било много, стала сам у ред, предала цедуљице с молбама и запалила свећу, целивала гробницу, па сам онда појала с парохијанима (било је нас 4-5 који смо појали). Изашла сам, молећи се направила круг око црквице, поставила свеће у песак и оставила цедуљице итд. Затим сам се мало удаљила од народа у парк, гледала у Ксенију и плакала због својих мука. Осетила сам да ми је лоше и кренула према Смоленском храму.

Сва у сузама одстојала сам у реду, кад видим: иде ми у сусрет млади пар, она у црној хаљини и са шеширом с велом, он – у шињелу и с војничком капом на глави, сав румен и весео, док она строгог лица и само гледа некуд у даљину… А ја сам у рукама држала телефон и решим се да их сликам. Како сам кренула да типкам по телефону, он ми испадне у снег. Док сам га тражила они су прошли. Нашла сам телефон, поново се расплакала и кренула својим путем, кад ми каже глас: «Врати се и сликај их. Доћи ће време кад ћеш стварно мислити да си скренула с памети, а ова фотографија ће то оповргнути. Трчи». Вратила сам се (удаљила сам се била свега неколико корака од црквице Свете Тројице, где сам их срела)… Народ стоји, све је мирно, не видим никог… А онда их уочим и сликам — стајали су у даљини… Остали народ није видео никог. Ја осетим да ми је лоше и кренем у храм Смоленске иконе Богомајке. Хтела сам да сачекам баћушку и све му испричам, да чујем шта ће ме посаветовати, али није га било. Ту ми приђе жена која продаје свеће и пита ме: «Лоше вам је? Хоћете воде?» Ја јој све испричам, а она ми каже: «РАДУЈ СЕ – ОНА ТЕ ЈЕ ПОСЕТИЛА. Таквих случајева је већ много, али је људи обично виде саму, а ти си их срела у пару… Не долази она без разлога».

И заиста: у јуну 2016. године почеле су да ми се дешавају ствари због којих сам мислила да сам сишла с ума, али сам исто тако срела и толико људи, истинских људи, мада је то већ друга прича… Моли Бога за слушкињу Божју Татјану, моја вољена Ксенијо Петербуршка, са свима светима! Амин!

Татјанина фотографија
(отворите у новој картици за пуну резолуцију слике и
обратите пажњу на одећу, као да је из времена 18-19 века)

Иначе, потпуно оздрављење ми је дошло после мога имендана (Татјанин дан). Пробудила сам се, кад чујем глас: «Ето, издржала си и ово искушење… ОЗДРАВИЛА СИ…». То је био јануар 2017. године.

(Татјана Чумљакова, Санкт Петербург)