Богородица
Парамитја (Утешитељка)
Богородица “Парамитја” се налази у манастиру Ватопед. Ова најслађа икона је фреска из четрнаестог века. Раније се налазила у десном углу саборног храма, а након свог последњег чуда она је премештена у посебан параклис који се зове Пресвета Богородица Парамитја. Једном давно, оци су се били сакупили на вечерњем богослужењу. Након завршетка они кренуше да укажу поштовање икони Пресвете Богородице која се тада налазила ван зидина манастира. Игуман им даде кључ од спољашњих врата која су се увече закључавала. Сва светогорска врата се откључавају са изласком сунца и закључавају се са његовим заласком. Након заласка сунца она се не могу отворити, осим у неким нарочитим случајевима. Предање нам доноси да је двадесет првог јануара 1320. године, када је игуман био свети Генадије, пошто је дао кључеве од врата, икона оживела и Пресвета Богородица са ње проговорила рекавши: "Немојте данас да отварате врата манастирска, него се успните преко зида и спасићете се од пирата"! И тада - о чуда Твога Христе Царе -ти који си био у наручју Мајке твоје, Исусе, затворио си руком њена уста и рекао: "Не мати моја, не говори им. Остави нека пострадају како су заслужили, јер су запоставили своје монашке дужности! И тада Пресветеа Богородица са великом материнском смелошћу пред Сином својим и Богом, узе ручицу Христову и одаљи је од уста својих и наклонивши главу своју удесно повика игуману још једном: "Немојте данас да отварате врата манастирска, него се успните преко зида и спасићете се од пирата"! И још додаде: "и покајте се, јер је Син мој и Бог мој, гневан на вас". И понови она ово и по трећи пут: "Немојте данас да отварате врата манастирска..." Након ових чудесних речи Пресвета Богородица и Иисус постадоше опет као икона, с тим што се сама икона променила тако да на њој и данас Богородица држи ручицу Христову удаљену од уста својих, а глава јој је наклоњена на десну страну. Израз њеног лица је пун снисходљивости и материнске љубави, док Христос, иако је овде још дете, има строг израз лица попут Судије. Игуман је чуо речи које му је Богородица упутила и није отворио капију. Када су пирати видели да се врата не отварају и да су монаси на зидинама и да припремају кључало уље и воду како би се бранили, схватише да су њихове намере познате и отидоше а да нису похарали манастир. Ова икона је нерукотворена пошто је променила свој изглед и добила, благодаћу Божијом, онакав какав је данас. Због чудотворног јављања Богородичиног и због тога што је на тај начин спасила манастир, ова икона је добила назив "Богородица Парамитја" тј. утешитељна. Како говоре они који су ову икону видели и поклонили јој се, божанска сладост њеног лица оснажује и теши сваку душу. Чудо се преко ове иконе догодило још једном - ово се догодило након изградње нове Цркве - ради Богородичине смелости да се залаже за опроштај грехова људских заступништвом својим пред Сином и Богом њеним и да нас тако спасе од праведне осуде због мноштва прегрешења наших. Након што се, дакле, савршило оно чудо, монаси поставише пред иконом кандило које се никада није гасило. Сваког петка савршавали су Свету Литургију у том параклису Богородице Парамитје, и свакога дана су тамо појали псалме. Касније су се у овом параклису редовно догађала исцелења.
"Башта
Пресвете Богородице"
Разговор
са Игуманом, архимандритом Јефремом Ватопедским - Манолис Мелинос
Нема коментара:
Постави коментар