Да ли расколници имају благодат Светог Духа у Светим Тајнама?

„Почетак њиховог одцепљења био је због раскола, али одступници од Цркве више нису имали на себи благодати Духа Светог јер је нестало преношење благодати чим се прекинуло прејемство… Они пак који су се одцепили и постали лаици не имадоше више власти ни да крштавају ни да рукополажу нити могаху другима давати благодат Духа Светог од које су сами отпали.”
1. правило Василија Великог

Што се тиче расколника, који долазе у Православље ми то решавамо на тај начин како нам заповеда Црква, а која нам кроз 1. правило Василија Великог говори:

• да треба да се миропомазују они који су крштени од њих;
• сагласно 8. правилу 1. Васељенског Сабора, да треба да се примају кроз писмену изјаву;
• кроз исповедање вере, а сагласно Синодику 7. Васељенског Сабора;
• кроз хиротесију, сагласно том истом 8. правилу 1. Васељенског Сабора, и то свештеника које су расколници рукоположили. Она нам наређује да то чинимо, и ми то и чинимо.

Не заповеда нам ни да прекрштавамо, нити да поново рукополажемо њихове свештенике, нити да их поново венчавамо, и уопште да понављамо тајинства, и то због тога што су они расколници, а не јеретици (у последњем случају, подразумева се да Свету Тајну треба поновити). Расколници, наравно немају благодат, но када се покају и исповеде Православље и изврши се над њима све горе поменуто, они тада поново добијају изгубљену благодат (погледај о том питању примедбу на 8. правило 1. Васељенског Сабора).

Уосталом, и сама логика нам говори да расколник није некакав нечестивац или јеретик, већ је ближе него они православном хришћанину. Он личи на грешника, који је остајао у греху, али је далеко од Бога и достојан је вечних мука, но када се покаје и добије опроштај грехова кроз разрешну молитву од свог духовног оца, тада се приближује Богу и постаје достојан вечног живота. И као што сваки нераскајани грешник постепено постаје нечестивац, тако и расколник, остајући у расколу, постаје шизматојеретик и затим потпуни јеретик, сагласно примедби 1. правила Светог Василија Великог.