Где јесте, а где није Црква Христова

,,Без епископа који стоји у Истини нема Цркве.''

Свети Игњатије Богоносац

Ако неко злим учењем квари веру Божију, за коју је Исус Христос распет, такав човек, будући да је лош, поћи ће у неугасиви огањ, исто као и онај што га слуша.

Свети свештеномученик Игњатије Богоносац

„Јер заиста, чим је уведена јерес, Ангео чувар тог места је одлетео и такав храм је постао ОБИЧАН ДОМ ”, тј. ЛИШЕН БЛАГОДАТИ!!!

преподобни Теодор Студит

,,Јерес одваја сваког човека од Цркве.''

Седми Васељенски Сабор

“Јерес је отуђење од Бога. Јеретик се одлучује од живог и истинитог Бога, и присаједињава ђаволу и његовим анђелима. ОДЛУЧЕН од Христа ВЕЋ НЕМА БОГА, кога би могао молити за опроштај својих грехова, и у сваком смислу је већ погинуо жив” – преподобни Авва Агатон Египатски

Чак ако би лажни јерарси, док су у јереси, успели да преваре и придобију одређени број игнорантних, а у окупљенима имали и значајан број следбеника, они су ипак изван светих зидова Цркве. Чак ако свега НЕКОЛИЦИНА остане у православљу и побожности, они су у Цркви а ауторитет и заштита црквене институције је НА ЊИМА. Ако страдавају због истините побожности, то ће само допринети њиховој вечној слави и спасењу њихових душа. 
Свети Никифор Исповедник, патријарх цариградски

Епископ који се држи јереси престаје да буде епископ. Он се лишава свог чина и самог себе поставља ван Цркве. Сви који му следују и помињу га, следују не за епископом, већ за човеком који је ИЗГУБИО БЛАГОДАТ­ епископства. А када епископ изгуби благодат, како може да не упадне у заблуду његова паства? Од кога свештеници добијају РУКОПОЛОЖЕЊЕ? Може ли отпавши епископ да да Тело и Крв Христову својој пастви? Петнаесто правило Двократног Сабора јасно говори, да епископ јеретик – ВЕЋ НИЈЕ епископ него ЛАЖНИ ЕПИСКОП и истовремено лажни свештеник. Литургије и рукопложења које он врши – то су ЛАЖНЕ ЛИТУРГИЈЕ И ЛАЖНА РУКОПОЛОЖЕЊА; миро које је он осветио – то НИЈЕ Свето Миро; његова тајинства су лишена освећујуће силе. А гле у Цркви, која је тело, нико не може да постоји одвојено од осталих. Свештеник је као неко продужење свог епископа – свештеник свагда саслужује са својим епископом, с тим епископом којег помиње, чак ако просторно служи далеко од њега. Народ, свештеници и епископ чине тело. Када глава тог тела умире, умире цело тело.

„Чувајте се подаље од душепогубне јереси, јер општење с њом ОТУЂУЈЕ од Христа.” (Св. Теодор Студит, ПГ. ХСIХ, 1275)

Свети Григорије Палама у «Опровргавању посланице Игнатија Антиохијског» директно негира достојанство епископа, кад овај не следи Истину:

„ Јер Цркви Христовој ПРИПАДАЈУ САМО ОНИ који прихватају истину Цркве; а они, који су непослушни тој истини, ни на који начин НЕ МОГУ да представљају Цркву и немају према њој никакав однос. Такви људи се баве самообманом, чак ако су свештеници, или архијереји. Право, истинито хришћанство, карактерише се и опредељује, не личностима, ВЕЋ АПСОЛУТНОМ ИСТИНОМ и непоколебљивом вером. „ И они, КОЈИ ПРИПАДАЈУ Цркви Христовој су од истине, а они, који нису од истине, ОНИ И НЕ ПРИПАДАЈУ Цркви Христовој, ма колико они говорили лажи о себи, када сами себе називају светим пастирима и архиепископима и тако их и други називају. А ми сви знамо, да се хришћанство одређује не спољашњим изгледом ВЕЋ ИСТИНИТОШЋУ И ТАЧНОШЋУ ВЕРЕ.''

,,Јер ако и сасвим мало људи остане у православљу и благочешћу, и тада ће управо ОНИ бити Црква, и ВЛАСТ (благодат у Светим Тајнама) и управа које се тичу црквеног уређења ПРЕБИВАЋЕ КОД ЊИХ.''

(Свети Никифор Цариградски)

Свети Атанасије Велики је писао:

„Ако епископ или свештеник, који су очи Цркве имају лоше понашање и саблажњавају народ, онда их треба изагнати. Боље је без њих окупљати се у дому молитве, НЕГО ЗАЈЕДНО СА ЊИМА, као са Аном и Кајафом, бити бачен у огњену гејену.

„Ма ко да говори нешто другачије него што је било заповеђено у Предању, чак ако је он достојан поверења, чак, ако је испосник, чак ако он живи целемудрено, твори чудеса, пророкује – нека буде за тебе као вук у јагњећој кожи, јер је он поборник духовне погибије…И ако такав раздаје своје имање беднима и горе премешта и ако тело своје предаје на мучење, нека буде за тебе противник, јер унижава закон и пророке чије је речи испунио Христос Својим боравком на земљи. Гледај на таквога, као на антихриста…“ И епископи нису изузетак, ово се на њих односи.

свети Игњатије Богоносац

“Васељенска Црква је увек сматрала јерес смртним грехом, увек је сматрала да је човек, заражен страшном болешћу јереси, мртав душом, ТУЂ БЛАГОДАТИ и спасењу, у ОПШТЕЊУ СА ЂАВОЛОМ и предан његовој пропасти. Јерес је грех ума. Јерес је више грех ђаволски него људски; она је кћи ђавола, његов изум, бешчашће блиско идолопоклонству... свака јерес у себи садржи хулу на Духа Светога! Она или хули догмат Светог Духа, или деловање Светог Духа, али обавезно хули Свети Дух. Суштина сваке јереси је богохулство”.

свети Игњатије Брјанчанинов

Они који (због раскола,јереси) одступише од Цркве,НЕМАЈУ више на себи БЛАГОДАТ Светога Духа, тако да се ПРЕДАЈА благодати ПРЕКИДА, из разлога личног самоодсецања, прекидања прејемства.

Свети Василије Велики

Свети Атанасије Велики у једној од својих посланица монасима пише да јерес и јеретици “НЕМАЈУ ОПШТЕЊЕ СА ЦРКВОМ и туђи су небесима”.

Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божији, који је за себе рекао да је Он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је Он сам ИСТИНА! Када верници и свештеници спомињу епископа јеретика, они своје молитве не узносе Небеском Оцу, већ их упућују СОТОНИ, који је „лажа и отац лажи“.

Свети Григорије Ниски

Свети Ипатије избрисао је име Несторија из Диптиха (престао је да га помиње), када је Патријарх Несторије, објавио своје јеретичко учење, говорећи: „То више НИЈЕ епископ, прекраћујем општење са њим.“ (пре његове Саборне осуде)

„Благодат и истина постали су кроз Исуса. Ови, пак, пошто су НАПУСТИЛИ истину, за коју се Проповедник хвали ’да ће се за њу побринути његово грло’, и тако пригрливши лаж, очигледно је да су ОТПАЛИ од благодати.” (Акти Седмог Васељенског Сабора)

На оне који додају или одузимају од Предања Саборне Цркве нека буде анатема (на оне, који било које црквено Предање писмено или усмено крше, нека буде анатема).

Седми Васељенски Сабор и, наравно, епископи нису изузети.

15-е Правило Двократног Сабора и 31. Апостолско Правило сматрају да су достојни похвале и почасти они, који се одвајају од епископа-јеретика, зато што такви спречавају [ширење јереси] и штите Цркву од раскола.

«Ако неко од епископа, или пресвитера, или ђакона… и даље општи са онима који су одлучени: нека и сам буде ван црквеног општења» (2. Правило Антиохијског Сабора). Апостолска Правила у потпуности подржавају овај став: «Ако се неко са одлученим од црквеног општења помоли, макар то било и у кући: такав нека буде одлучен» 67.

Према одлуци Сабора из 1351. године, који је анатемисао Варлаама и Акиндина, треба да прекинемо контакт не само са јеретицима, већ и с онима који с њима опште, који «ако су клирици, нека буду рашчињени, а «ако су мирајни, нека буду одлучени» 68.

«На оне који имају свестан контакт [с јеретицима] ─ да буде анатема». (Протоколи 7. Васељенског Сабора).

Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно, одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима.

Св.Григорије Палама

Не померај древне међе које поставише оци ТВОЈИ!

"Господе, ко пребива у дому Твом (тј.Цркви) и ко ће се настанити у Гори Светој Твојој? Који ходи непорочан и твори правду, који говори истину у срцу свом."

(Пс. 14.1-2)

"Овако говори Адонај Господ: Ево Мене на те пастире и Ја ћу тражити овце Моје из руку њихових!"

(Јез. 34,10)

"Тешко пастиру празноме који оставља овце своје! Мач ће пасти на мишицу његову и на десно око његово! Усахнуће му  десница (тј.којом се чине добра дела) и ослепеће му десно око његово (тј. којим се види добро)!"

(Зах.11,17)

Говорећи да су мудри, полудеше.

(Рим. 1, 22)

"Молим вас, браћо, чувајте се оних који мимо учења којем сте научени, творе раздоре и саблазни и уклањајте се од њих!"

(Рим. 16,17)

„Не померај древне међе које поставише оци твоји!“

(Приче 22,28)

"Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе Истини, људи развраћени умом и лажни у вери."

(2.Тим. 4,8)

"Који вас смућује понеће грех, ма ко био."

(Гал. 5,10)

"Никог нема да виче за правду, ни да се пре за истину!"

(Иса. 59,4)

"Какав мир, код толиког блуда Језавеље мајке твоје!"

(4.Цар. 9,22)

"Који држе сујету и лаж, благодат своју оставише."

(Јона. 2,9)

"Тешко онима који хуле, који хуле на Закон!"

(Иса. 24,16)

"Зна Господ умовања мудраца, да су сујетна."

(1.Кор. 3,20)

„Прођите улицама Јерусалима и гледајте, тражите, по трговима питајте, нађите човека-само једног, који правду твори и истину иште! И опростићу Јерусалиму."

(Јер. 5,1)

"Који творе саблазни Царства Божјег неће наследити!"

(Гал. 5.19-24)

"Са преподобним  преподобан бићеш, и са невиним невин бићеш, и са изабраним изабран бићеш. А са кривим развратићеш се (крив бићеш)."

(Пс.17.26-27)

„Када не би било гоњења, ни мученици не би просијали, ни исповедници не би добили венце победе од Христа и не би својим подвизима учврстили и обрадовали Православну Цркву.“ 

(Свети Марко Ефески)

„И, гле, због оскудице у побожности и у црквама ће се појавити јереси и расколи и као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних  у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабане. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога и учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове „типике“ приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу“

(Свети Анатолије Оптински)

Св. Максим Исповедник: „Саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу, него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на још већу пропаст оних који се држе те заблуде“

(из 12. Посланице)

Теодосије Велики пише цару Анастасију поводом монофизитске јереси: "Царе, пред нама су две ствари: или да пристанемо живети одвратно и неслободно, или да часно умремо. Следећи правим догматима светих отаца, знај да ми претпостављамо смрт, јер не примамо нове догмате него идемо за законима ранијих отаца. А оне који, сем ових, примише и бране друге догмате и законе, ми побожно одбацујемо и проклетству предајемо, и хиротонисане од јеретика не примамо ни по коју цену. А буде ли ко хтео да нам ишта од тога наметне, ми за сведока истине призивамо Бога, кога јеретици хуле сада, да ћемо се успротивити до саме крви..."

(о. Јустин Поповић: "Житија Светих" за јануар, стр.292)

"Благодат је тамо где је истина."

(Св.Макарије Велики)

"Ми расуђујемо по предању отаца."

(Акта 4. Вас. Сабора)

"Свака новотарија и све што је противно Предању установљено или што ће се установити - анатема!"

(6. и 7. Вас. Сабор)

"Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог. Молим вас, држите се тог учења!"

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

"Води рачуна о речима Отаца као о речима Божијим"

(Свети Јевтимије Велики)

"Ако се обратимо извору Божанског Предања, одмах ће престати људска заблуда."

(Свети Кипријан Картагински)

"Молим вас, чувајмо одлучно Свету Веру, јер видите колико има одступања од ње и колико морамо захваљивати Богу што нисмо доспели у неку заблуду, него смо добили и чувамо Веру Православну."

(Свети Теодор Студит)

"Када би и цео свет усвојио учење које је супротно Правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу одступити од Еванђелског и Апостолског Учења и од Предања Светих Отаца,  па макар ме и на смрт предали"

(Свети Мартин Исповедник)

"Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа.

Ко год и на какав год начин одступи од Цркве - у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења - ничега нема без Цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви."

(Свештеномученик Иларион Тројицки)

"Католичанска Црква је ПРАВИЛНО И СПАСОНОСНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА"

(Свети Максим Исповедник)

"Докле у цркви буду били архијереји саблазнитељи, дотле ме никакве речи ни дела неће навести да са њима успоставим општење!"

(Св. Максим Исповедник)

"Сваки који дејствује против нарушавања Божјих или црквених заповеди је исповедник."

(Св.Теодор Студит)

"Они који се одвоје од епископа пре синодске истраге зато што он проповеда погрешно учење и јерес јавно, не само да нису подложни казни, него им припада слава Православних Хришћана"

(Никодим Аг.)

  

"Ко има Исповедање Католичанске Цркве он је истински син и причасник њен."

(Акта 7. Вас.Сабора)

"Ко год не прати црквене обичаје проглашене  од стране седам Васељенских Сабора и Свету Пасхалију и календар (месецослов) које су они установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену пасхалију и нови календар безбожних папиних астронома, и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве - нека је анатема, одлучен од Цркве Христове и ван Сабора верних".

(Сабор 1583.)

"Сатанино дело је лукаво подражавање Истине"

(Св. Антоније Велики)

"Знај, ако од тебе изађе огањ саблазни и прогута друге, Бог ће из руке твоје тражити душе које прогута огањ твој. Ако ти и сам не вргаваш у огањ, него се само саглашаваш са онима који вргавају, на суду ћеш бити заједничар њихов."

(Св. Исак Сирин)

"Оне који у наше време преиначавају и изврћу истину, оне који се ките сујетном и лажном сличношћу Цркви, сличношћу туђом Христу и истини, њих нека нико не назива хришћанима и нека не општи са њима."

(Св. Јован Златоуст)

"Нема ничега средњег између истине и лажи."

(Св. Марко Ефески)

"Душама благочестивим и простим лако је избећи заблуде и пронаћи истину - само се окренемо источнику Божанственог Предања и заблуда ишчезава."

(Св.Кипријан Картагински)

Ми ти, читаоче, као печат, представљамо слово ревнитеља Христовог истинског, Светитеља Теофана Затворника. Слово о томе како православни и пастири Цркве треба да чувају свету истину.

"Да би се истина чувала, треба је примити. Да би се имала, треба је познати. Тако, сваки који зна хришћанску истину, постаје чувар, бранитељ и заштитник њен. Што је више оних који знају истину, то је силнија њена одбрана, тим је безбеднија она сама - не као сама по себи, но међу људима. Напротив, што је мање оних који знају истину, то је мање ограда против лажи - и тим је опаснији положај истине међу нама. Јер у том случају, јави ли се какво лажно учење, онај који не зна истину пропустиће га, пошто га као лажно не може ни препознати нити обличити. Од њега, лаж ће прећи другоме који не зна, од другог трећем, и тако даље. Лаж ће ући и истиснуће истину.

Је ли невин тај који ју је пропустио? Никако. То је исто као када војник, из нехата не научивши лозинку, пропусти непријатеља у логор. На тај начин, сваки који не зна истину већ је њен издајник, и издајник заједнице верних, Свете Цркве. Строго? Али тако јесте! Та кривица свом тежином пада на оне који имају моћи и начина да познају истину, а не сазнају је.

Хришћанину је страна потреба да све по своме разумева; он тражи једно - како су сви и свагда разумевали ствари и судили о њима. Све јереси и све лажи произишле су од нарушавања овог основног правила истине. Јерес је расуђивање о нечему по своме, без саображавања са обрасцем расуђивања који је Цркви предао Господ.

И тако, успроповедајмо, браћо, у храмовима и домовима, на сабрањима и у личним беседама, уснама, писмима, јавно. Будимо трубе, што се непрекидно гласају, трубе јасне. Одбацимо раздор, који тајно бива у редовима нашим, саставимо братски савез, усредоточимо силе, устремимо их све на једно. Истина сама за себе стоји: објавимо је у уши свима, и она ће сама привући оне које унапред позна Отац наш Небески. Само почнимо то дело тако, да нам нико по правди не може рећи: лекару, исцели себе!"

Св. Кипријан Картагенски говори да расколници и јеретици нису имали љубави, те су због тога, нарушили јединство Цркве: „Ђаво је смислио јереси и расколе, како би срушио веру, изопачио истину, и растргао јединство (у вери). Његови служитељи проповедају вероломство под изговором вере, антихриста под именом Христа и прикривајући лаж својом наводном правдољубивошћу, префињеним лукавством уништавају истину… и као што ђаво није Христос, мада и обмањује његовим именом, тако се ни хришћанином не може сматрати онај, који не пребива у истини Његовог Јеванђеља и вере.” па продужава не правећи никакву разлику између расколника и јеретика: „Господ наш Исус Христос у Свом Јеванђељу је сведочио да су Његови противници они који нису с Њим и који не сакупљајући са Њим растерују стадо Његово (…) Такође и блажени Апостол Јован (Богослов) није разликовао било какву јерес од раскола и није конкретно говорио о некима који су се одвојили, већ је све који су одступили од Цркве и деловали против ње, назвао антихристима. Одавде је очигледно да су противници Господњи и антихристи сви они за које се јасно зна да су одступили од љубави и јединства Саборне Цркве.”

(Писмо Магну о крштењу Новацијана – Св. Кипријан Картагенски)

КАНОНИ СВЕТИХ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА О ЈЕРЕСИ

 ''Веома ме жалости чињеница да су запостављена правила Отаца и што је у многоме заборављена строгост у Цркви. Плашим се да ће, мало по мало, ако се настави са таквим немаром, да ће доћи до велике пометње у црквеним пословима''.

 (Из Прве канонске посланице Светог Василија Великога хорепископима)

10. правило Св. Апостола

Који се заједно  са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.              

11. правило Св. Апостола

Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.

45. правило Св. Апостола

Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

64. правило Св. Апостола

Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.

71. правило Св. Апостола

Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или пали свеће, када су празници јеретички, нека се одлучи.

9. правило Картагенског сабора

Ако који епископ или презвитер прими у општење оне, који су заслужно због својих преступа били искључени из Цркве, мора и он потпасти онаквој истој осуди...

Канонски одговор св. Тимотеја Александријског бр. 9

На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.

Одговор:

На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује: ''Који сте ван општења, одлазите'', не свеју дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.

32. правило Лаодикијског Сабора

Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослов.

33. правило Лаодикијског Сабора

С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.

34. правило Лаодикијског Сабора

Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.

38. правило Лаодикијског Сабора

Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.

6. правило Лаодикијског Сабора

Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији.

10. правило Лаодикијскога Сабора

Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.

72. правило Трулског (шестог Васељенског) Сабора

Нека не буде допуштено човеку православноме да се сједини са женом јеретичком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита свеза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи...

6. правило Св. Василија Великог

Јеретике, који се при крају живота кају, треба примати, али примати их, разуме се, не без разбора, него испитавши, да ли показују право покајање, и да ли могу представити плодове, који сведоче о њиховом старању да се спасу.

1. правило Картагенског Сабора

Они који су крштени од јеретика треба да се поново крсте да би били примљени у Цркву.

15. канон Светог Константинопољског (двократног) Сабора

А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.

46. правило св. Никифора Исповедника

У цркве које су основали јеретици, напомињемо да се може ући само по нужди, и то као у просту кућу, и само када се положи крст на средину може се ту и певати; али у олтар се не сме улазити, нити кадити нити се молити, нити палити кандило или свећу.

  Јеретици су сви, који уче противно православној вери, било да су они одавна или од скора одлучени од Цркве, било да следе старој или некој новој јереси.

(Зонара, Тумачење 2. Вас. 6, Ат.синт.2,182)

Учење (јеретичко) противно православној вери не мора се у осталом тицати основе православног веровања, па да се дотични сматра јеретиком, него је доста да он греши и у само неком догмату и већ је јеретик. Под именом јеретик подразумевају се и они који призивају и исповедају нашу тајну али греше тек у неким питањима учења православног и у томе другачије мисли од православних.

(Зонара, Тумачење 14. правила, IV Васељенског сабора)

О слављењу нове године - Свети Јован Златоусти

… Ова ђаволска славља, каква се данас дешавају, раскалашност, исмејавања, поруге, окупљања која трају по читаву ноћ и разуздано комедијашење поробили су наш град страшније од било ког непријатеља. Сада би пак сви требало да буду уздржани, да плачу и да се притаје, како они који су сагрешили, тако и они који нису, једни због својих грешака, а други гледајући на недоличност своје браће. Наш град се, међутим, разуздано весели, блиста и украшава; као нека жена која воли раскош и улепшавање, и трг се данас брижљиво украшава, облачећи се у злато и раскошне одежде, обућу и друго томе слично. Сваки занатлија, износећи своје производе, труди се да надмаши све оне који се баве истим послом као и он. Премда такво надметање указује на детињаст ум и на душу која не помишља ни на шта велико и узвишено, оно није претерано штетно: то је тек нека неразумна усрдност, која изазива подсмех према онима који се у томе надмећу. Ако пак желиш да украшаваш, онда не украшавај своју радионицу, него душу; не украшавај трг, него свој ум, да би се дивили ангели, да би ти архангели били благонаклони и да би те Господар ангела наградио Својим даровима. Напротив, истицање (разметање) какво сада постоји подстиче на смех и завист – на смех оне што помишљају на нешто узвишеније, а на љубомору и завист оне што страдају од исте болести. Овако надметање, као што сам рекао, не заслужује одлучну осуду. Данас су најжалосније од свега, надметања која се одвијају по крчмама, препуним раскалашности и безбожништва. Кажем безбожништва због тога што они, који се тиме баве прате (надзиру, означавају) дане, гатају и мисле да ће им, ако први дан овога месеца проведу у наслади и задовољству, таква бити цела година, и кажем; раскалашности, због тога што се и жене и мушкарци, напунивши бокале и чаше вином, све до зоре неумерно опијају. То не доликује нашем мудрољубљу, без обзира чините ли ово сами, или допуштате другима – рођацима, пријатељима или суседима.

Зар нисте чули речи апостола Павла: Гледате на дане и мјесеце, и времена и године! Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио за вас (4. Гал.10-11)?

Крајње је неразумно ако због једног дана, проведеног у добром расположењу, очекујете да ће вам цела година бити таква. Такво мишљење не само да је неразумно, него је и последица ђавољег утицаја према којем, тобоже, у стварима нашег живота не би требало да се ослањамо на сопствену ревност и склоности, него на временске периоде. Неће ти цела година бити срећна ако се првога дана у њој будеш опијао, него ако и првог и сваког другог дана будеш творио вољу Божију.
Дан не бива лош или добар по својој природи – јер се дан од дана ни у чему не разликује – него услед наше усрдности или немара. Ако си творио правду, дан ти је добар; ако си сагрешио, онда је лош и обремењен казном. Ако будеш тако расуђивао и тиме се руководио, свакога дана творећи молитве и дајући милостиње, онда ће ти цела година бити срећна. Радост не долази од пијанства, него од духовне молитве, она не долази од вина, него од поучне беседе. Вино узрокује буру, а реч тишину; вино прави буку, а реч зауставља метеж; вино помрачује ум, а реч га просвјетљује и када је помрачен; вино уноси очајање (тескобу, потиштеност) и тамо где није постојало, а реч га прогони и оданде где је постојало. Ништа тако не води у срећу и радост, као истине вере (досл. Догмати философије): презир према садашњем, ишчекивање будућег, и то, да ништа људско не сматрамо за постојано – ни богатство, ни власт, ни почасти, ни поштовање. Ако си научен тој мудрости, онда те неће мучити завист кад видиш богатог, нити ће те, ако паднеш у сиромаштво, то сиромаштво понизити.

На тај начин ћеш увек моћи да празнујеш. Хришћанину не приличи да празнује одређене месеце, нити први дан месеца, нити пак само недељом, него читав свој живот треба да проводи у празновању какво му доликује.

Какво је то празновање? О томе послушајте Павла који каже:Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће неваљалства, него у бесквасним хлебовима искрености и истине (1.Кор. 5). Према томе, ако ти је савест чиста, ти онда непрестано празнујеш, јер се храниш добрим надама и радујеш ишчекивањем будућих добара. Ако пак имаш грижу савести и ако си крив за многе грехе, онда ти ни хиљаду празника и прослава неће помоћи да се осећаш боље од оних што плачу. Каква ми је корист од сунчаног дана, кад је моја душа помрачена прекорима савести? Према томе, ако желиш да имаш користи од почетка нове године, онда поступај овако: када видиш да се навршила година, заблагодари Господу што те провео кроз тај годишњи период. Буди скрушен у срцу, одмери време свога живота и сам себи реци: дани јуре и пролазе, време се навршава, велики део свога пута већ смо прешли, а шта смо урадили? Зар ћемо одавде отићи празни и лишени сваког доброг дела? Суд је пред вратима, а живот незадрживо хрли ка старости?

Овога се сећај кад се смењују године; помислимо на будући дан (Суда), да и за нас не би неко рекао оно што је пророк рекао за Јудејце:Изчезоше у сујети дани њихови, и године њихове са хитањем (Пс. 77; 33). Онај празник, о којем сам говорио, постојан је и не ишчекује годишње периоде, и није ограничен на одређене дане. Њега подједнако може да празнује и богаташ и сиромах, јер ту није важан новац, ни богатство, већ само врлина. Немаш новца? Постоји стан Божији, највредније од свих блага, јер се оно не може ни уништити, ни изменити, ни потрошити. Погледај на небо и на небо небеса, на земљу, море, ваздух, разнородне животиње, различито биље и на читав људски род; сети се ангела, архангела и вишњих сила. Имај на уму да је све то, богатство твога Господара. Не може бити да је слуга тако богатог Господара сиромашан, ако је његов Господар милостив према њему. Гледање на дане не приличи хришћанској философији и припада јелинској (незнабожачкој, паганској) прелести…

Како ће се остварити долазак антихриста?

ГЛОБАЛНА, СВЕТСКА РЕЛИГИЈА - ЕКУМЕНИЗАМ

Светска Религија се не ствара – ОНА ЈЕ ВЕЋ СТВОРЕНА, она већ постоји и делује!

Антихрист ће своју власт утврдити на три стуба: политика, економија, религија. То јест, још пре него што се Антихрист појави, организација која припрема његов долазак – светско масонство – ствoриће три светске подорганизације:

– Светска Политика
– Светска Економија
– Светска Религија

Ако је неопходно ми бисмо могли да у детаље проанализирамо и несумњиво се уверимо да светска Политика већ постоји. Много је примера. Немамо места да у овом кратком раду наведемо све, али већ постоје нови (унификовани) пасоши држава и светска полиција као јединствени орган светске политике.

Светска економија такође постоји. Постоји и светска НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА. То није долар (он се користи само у САД) и није евро (он се користи само у Европи). Међународни новац је ЕЛЕКТРОНСКА ИНФОРМАЦИЈА, а монета је – електронска јединица! Све банке света су сједињене у једну мрежу и раде на том монетарном систему.

Лако закључујемо да ако већ постоје два стуба, онда (логично!) постоји и трећи – светска Религија! Да, постоји! Светска религија се назива СВЕјерес екуменизма. Створили су једну светску религију. Уједињене су све јереси – све нехришћанске религије: обновљена је Вавилонска кула (Пост. 11,4-9).

Светској религији припадају све људске религије које је измислио пали човек након што се одвојио од Бога и изгубио познање Истине. Њој припадају све “цркве” које су одсечене од Лозе Исус Христос. Тој светској религији припадају све званичне православне - екуменистичке цркве. Сви они имају заједнички религиозни живот, заједничке ритуале, заједничке литургије. Њихово јединство више није циљ ка коме се тежи – оно већ постоји! Оно је реална стварност! Изражава се у тим заједничким ритуалима, у тим заједничким литругијама, у заједничком религиозном животу…
Више о теми уједињења светских религија можете прочитати на линку (овде:)

 

Светска религија све спаја у једно: Далај Лама са Рабином

У тексту који следи даћемо само неколико примера, тек ради информисаности, без улажења у детаље. За нас је немогуће да опишемо сав деценијски ток религиозног живота СВЕјереси екуменизма, па још у истраживању овако малог обима. …Догађаји који се тамо наводе су познати. Такође, на ту тему постоји и небројено мноштво фотографија објављених у најразличитим земљама читавог света. Оне нису толико познате у православним земљамa, зато што их тамо не приказују, како православни не би увидели обману и како се не би узнемирили, и да не би изашли из прелести и из смртоносних мрежа екуменизма. У другим пак земљама јеретици и иноверци се радују када их виде.

Навешћемо само два нарочито карактеристична примера заједничких литургија. Из тих примера јасно се види да се светска Религија не ствара – ОНА ЈЕ ВЕЋ СТВОРЕНА, она већ постоји и делује! У тим мешовитим литургијама МАНИФЕСТУЈЕ СЕ и ДОБИЈА СВОЈ РЕАЛНИ ИЗРАЗ литургијски живот заједнички за све подрелигије које чине светску Религију! Ти примери дају нам представу о овој Религији, могућност да је посматрамо у пракси и да схватимо каква је та Религија и какав је њен живот!

 

Све религије су једно! Асизи 1986.

У тим заједничким литругијама нарочито је карактеристично то што обично почињу ОТКРИВЕНИМ НЕЗНАБОШТВОМ – ритуалним призивањем нечистих духова, како би они дошли и “благословили” и “осветили” литургију и све који у њој узимају учешћа. Заиста, сваки нормалан човек лако увиђа да то није благослов и освећење него нешто сасвим супротно: оскверњење и проклетство. У тој зајединчкој литургији узимају учешће представници новокалендарске “цркве” Грчке, Московске патријаршије и свих помесних официјелних цркава или боље рећи они који себе називају “православнима”. Поменути “православци” једнако као и остали присутни примају незнабожачко “освећење” и “благослов”. Реч је о различитим видовима шаманизма, о древним магијским ритуалима и свакојаким другим видовима отвореног паганства и сатанизма.

Светска Религија користи имена која придају мање - више “научни” призвук како самој религији као организацији, тако и њеним организованим обредима (збориштима): “Светски Савет Цркава”, “Шеста Генерална Асамблеја Светског Савета Цркава” – мада шамански ритуали који се тамо савршавају и међурелигиозна гунгула и хаос за разлику од самог назива уопште не делују научно.

Заједнички религиозни обред у Ванкуверу у Канади у августу 1983. отпочео је “свештеним” огњем и индијским шаманским ритуалом, којим се призивају нечисти духови како би дошли ради “благослова” и “освећења” литургије и свих њених учесника. Индијци су подигли тотем са симболом божанства покровитеља племена.

Јеврејски рабин проповеда о јединству између јевреја и хришћана. Слушаоци те проповеди који себе називају “православнима” очигледно се не буне против могућности ИДЕОЛОШКОГ јединства између 1) оних који су распели Христа и поричу да је Он Христос, и 2) њих самих, који признају да је Он Христос (тобоже признају!) па се зато и називају “хришћанима”, па још и “православнима”, и тобоже се клањају Њему, а не онима који су Га распели и њиховом лажном христу – антихристу!

ВХОД СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ – део саме литургије. На челу поворке носе корпу са хлебовима који симболизују или тачније речено ЗАМЕЊУЈУ свето Причешће и Тело Господа нашег Исуса Христа. Иза корпе носе Јеванђеље. Носи га православни или тачније назови - православни епископ Торонтски Сотирије који припада Константинопољској патријарши, Саборно анатемисаној новокалендарској “цркви”.

“Eпископ” Сотирије Торонтски из Константинопољске патријаршије благосиља Јеванђељем учеснике шаролике литургије.

“Митрополит” Хризостом из Константинопољске патријаршије, новокалендарске “цркве”, савршава “ломљење хлеба” за екуменистичко причешће! Овом пародијом, овим изругивањем, замењена је најсветија свештена радња која се на Православној Литургији савршава уз возглас: “Пазимо! Светиње светима!” Ово богохулно театрализовање Светиње представља крајњу безбожност!

А ово изгледа “појање” на литургији различитих духова…

То је потпуно сатанистички ритуал. Али оно што их изнад свега показјуе као НАЈВЕЋЕ рушитеље вере, то је чињеница да се шепуре у свештеним одеждама православља и користећи свете химне упућене Светом Богу – које је Он Сам предао светитељима Својим – они ту прослављају сатану, обмањујући наивне својом маском.

Заједничка литургија у Канбери у Аустралији одржана 7. фебруара 1991. године током “Седме Асамблеје Светског Савета Цркава”. Као и литургија у Ванкуверу у Канади, тако и ова започиње ОТВОРЕНИМ ПАГАНСТВОМ – ритуалним призивањем нечистих духова како би дошли и “благословили” и “осветили” литургију и све који у њој узимају учешће. Запаљен је био и огањ из кога је излазио “очишћујући” дим. СВИ учесници литургије пролазили су кроз тај дим и то “очишћење”: и представници Константинопољске патријаршије, и Грчке Новокалендарске цркве, и Московске патријаршије, и Српске патријаршије и сви други учесници који себе називају “православнима” – сви су они, улазећи у “Скинију поклоњења”, пролазили кроз тај оскврњујући “очишћујући” демонски дим – кађење демонима.

Скинија поклоњења. Где се савршава та заједничка литургија? Направили су један огроман шатор, који подсећа на старозаветну Скинију. Назвали су га “Скинија поклоњења”. Тамо су подигли једну бину, као у позоришту. Ту су поставили и “свети” Престол. На њему ће се савршавати литургија. Пре но што до тога дође, на самом почетку ће, као што смо рекли, бити обављено призивање нечистих духова – аустралијски шамански ритуали, крици, пљескање…

Ту се налазе и екуменисти, који се називају “православнима”. Ево њихове “православности”! Какве везе све то има са Светим Православљем? Када је било допустиво да пред Светим престолом, тамо где ће православни свештеник или архијереј служити Свету Литургију, претходно играју врачеви, полуголи и намазани бојама, да скачу пред Светим Престолом и испуштају такве нељудске, демонске крике? Је ли то Православље? Какве то уопште везе има са Православљем?

То је крајња безбожност!

 У “Скинији поклоњења” нашло се више од 4.000 учесника Асамблеје.

Ту учествују представници СВИХ помесних “православних” цркава:

18 представника Константинопољске патријаршије, на челу са ондашњим “митрополитом” Халкидонским, а данас “патријархом” Вартоломејом;

12 представника Грчке Новокалендарске “цркве” на челу са “митрополитом” Неапољским и Ставропољским Дионисијем…

Особа у раси у левом горњем углу није некакав обичан фотограф, него сам Христодулос, данашњи “архиепископ” новокалендарске “цркве” Грчке, а тада још “митрополит” Димитријадски.

Највећу делегацију, готово 40 представника, има Московска патријаршија, на челу са “митрополитом” Смоленским Кирилом (новоизабрани Руски патријарх).

Чита се ПРАВОСЛАВНИ СИМВОЛ ВЕРЕ! Парадокс, спрдња, или шта? Читају га заједно сви јеретици света (!?!) на челу са “архиепископом” Стилијаном из новокалендарске “цркве” Константинопољске патријаршије. Сходно томе он је – архијеретик. Читање се савршава на енглеском језику.

Поред њега је други архијеретик: “митрополит” Мирски Хризостом (који је на ванкуверској литургији савршавао ломљење хлеба). Између њих двојице стоји “свештеница” Lois са епитрахиљем!

А сада “митрополит” Хризостом чита “Оче наш” на грчком, док сви остали јеретици ту молитву читају на својим језицима.

Следи литургијски целив “Возљубим друг друга”. Тај целив има светотајински карактер – они који се целивају тиме исповедају своје јединомислије и ПОТПУНО ЈЕДИНСТВО ВЕРЕ!

У овом светотајинском литургијском целиву узима учешће и Христодулос, данашњи “архиепископ” екумениста - новокалендараца у читавој Грчкој, а у оно време “митрополит” Димитријадски. И он верује као овај незнабожац… дошао је да са радошћу изјави како имају ПОТПУНО ЈЕДИНСТВО ВЕРЕ!

“Свештеник” Српске цркве Милош Весин, који такође себе назива “православним”, диригује хором састављеним од представника најразличитијих јереси.

Протестантска “свештеница” чита Јеванђеље – Господ даје власт Апостолима Својим (а преко њих и епископима и свештеницима): “Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су” (Јн. 20,22-23). Снови о свештеничкој власти, епитрахиљу и… минђушама – све заједно…

Такозвани “православни” “епископи” и “свештеници” узимају учешће у овој “литургији” где су предстојатељи протестантске жене-“свештенице”.

“Свештени” излазак са заједничке литургије цркве лукавих. Предводи га протестантска свештеница Луис која весело поскакује у ритму тарамбука…

За њом иду протестанти и… они који себе називају “православнима”. Међу њима има и неких који изгледају као “духоносни старци”…

Тема овог међурелигиозног циркуса била је: “Дођи Душе Свети! Обнови сваку твар!! Али КАКАВ је то дух сишао на ову шаролику литургију? Дух Свети или некакав други дух (или духови)? На ово питање добијамо јасан одговор од недвосмисленог знака који је с времена на време показивао овај религиозни лидер са висине бине током свога религиозног скакања на крају заједничке литургије цркве лукавих…

 

Папа и Вартоломеј славе јединство

Догађаји које смо овде описали веома сажето, без детаља, веома јасно показују да све званичне цркве нису просто "православне цркве", него су то јеретичке “цркве” које припадају СВЕСВЕТСКОЈ јереси екуменизма. И такво чињенично стање се неумањује ако су неке од помесних цркава светског православља задржале стари календар јер оне саслужују и моле се заједно – сједињене су у истој тој СВЕјереси екуменизма – у цркви лукавих. Све те “цркве” које већ деценијама припадају свесветској Религији свих јереси не представљају и не могу бити православне!

Српска званична црква активни је органски члан нове светске религије

Оне су јеретичке, и при томе припадају најгорој од свих јереси у историји човечанства – свејереси екуменизма! Такве јереси није било у читавој досадашњој људској историји. Свака појединачна јерес или лажна религија је неупоредиво мање опасна у односу на ту ЈЕДНУ ОПШТУ РЕЛИГИЈУ свих јереси и религија. “Цркве” које припадају тој СВЕЈЕРЕСИ никако се не могу називати “православнима” – оне су подорганизације цркве лукавих.