ДОКЛЕ ПРОКЛЕТСТВО НАД
СРБИНОМ?
“Овако говори Господ Бог
Израиљев:
Проклетство је међу вама!
Нећу више бити с вама, ако не
избаците проклетство сами измећу себе.”
Исус Навин 7.13,12
“Изиђите од њих и одвојте се,
и нечистоте не дотичите се,
и Ја ћу вас примити.”
2. Коринћанима 6.17
Откуда
проклетство Божије над Србином? Зашто су Срби изгубили Стару Србију, зашто су
изгубили колевку Косово, зашто Лику, Далмацију, Славонију, Крајину,
Херцеговину? Зашто ће сутра изгубити и Српску Спарту и Српску Војводину? Чиме
је православни Србин издао Бога, зашто се гнев Његов вије над Србијом?
И
зашто то бива данас, када се толико народа “вратило” Цркви? Зашто?
Зато
што су Срби, у лику својих владика, одступили од Свете Вере прађедовске, од
Истине Цркве Христове. Зато што су издали Истину и Традицију Цркве Православне
и нашли се под страшним анатемама њеним.
Како?
Вођени
неким новим владикама који су сели на трон Светога Саве, бивајући постављани
испрва УДБ-ом (нпр. Патријарх Герман) а данас само уз одобрење о “подобности”
из мистичне европске централе, Срби се, а да им нико ништа није рекао нити их
питао, нађоше у Светском Савету Цркава (ССЦ). Светски Савет Цркава је масонски
пројекат унијатске цркве “Новог светског поретка”, осмишљен и формиран као
“духовни” еквивалент Уједињених Нација, са јединим циљем уништења Православља.
Тамо се СПЦ нашла скупа са католицима и протестантима и легионом секти,
исповедајући с њима нову јерес екуменизма - “заједничко делање на успостављању
јединства свих хришћана”, што треба да наступи “у истини, коју досад не
знасмо”, у новом васељенском царству у коме “анатеме више неће бити” (Откр.22.3). Екуменизам је вера, а ССЦ
црква, онога који ће доћи као “умиритељ, ујединитељ и усрећитељ” човечанства –
антихриста. Тамо је СПЦ једно са онима који су за Цркву Православну одвајкада
били непријатељи Божји – јеретици, они који лажу на Оца, Сина и Духа Светога, и
на Цркву Његову. Рачунајући, заједно са својим налогодавцима из таме, да се
Србин, разбијен комунизмом и атеизмом, неће досетити да “ко се с курвом свеже,
једно тело бива с њом”, владике српске, прикривено, Мајку Србинову начинише
курвом. А Србина проклетником и богоодступником.
Да то
безакоње оправдају, исповедају: “Ми,
православни, не можемо остати у изолацији.” И тако, делањем својих владика а
по вољи архитеката “Новог светског поретка”, Срби бивају увучени у коло
безбожног новог света, у његову нову “надцркву” која исповеда да не познаје
Истину, Христа. У “цркву” која је приправна да сутра, или неког другог
недалеког дана, прими новога господара света - месију антихриста. Па још кажу: “Ми смо тамо да сведочимо истину
Православља”. Грдно лажу владике српске, јер тамо само сведоче своје
безумље – бисер Православља, међу ђинђувама лажних вера, бачен у блато лажи,
погажен свињама јереси. И зар је чудно што су се те свиње “уједињених цркава”,
по нелажној речи Христовој (Мат. 7.6), окренуле и, у униформама Уједињених
Нација, растргле Србина?
А
владике српске, брже-боље помоливши се “за мир” заједно са католицима и
муслиманима (на почетку рата у Босни), објавише: “Ратови на територији бивше СФРЈ нису верски ратови.” У преводу –
сви Срби који су поклани и душе своје положише у овим ратовима нису умрли за
Крст Часни и Слободу Златну, за Христа и Веру Православну. Тако, званичним
исповедањем владика СПЦ, они нису Свети Мученици Христови него “трагичне жртве
балканске драме” или нпр. колатерална штета геополитичких визија господе
Милошевића и Шешеља. И ником не би чудно, и сви оћуташе. Само је камење
проговорило.
Још
владике српске стадоше заједно са онима што подигоше древну, десетовековну
анатему са католика (Васељенском Патријаршијом, која није ништа друго него
прерушена масонска ложа) и прогласише католичку цркву за “Сестру Цркву”, а папу
помињу на литургијама као православног Патријарха. И тако учинише Србе
унијатима. И ено их где данас марљиво чине и организују и благосиљају, мало
јавно, мало криомице, безбројне заједничке молитве са “светим оцем” папом и
“браћом” католицима, али и са протестантима па чак и муслиманима. Само једна
таква молитва довољна је да се онај који у њој учествује нађе под анатемом
Цркве Христове. Под невидљивим, страшним проклетством Божјим.
По
Правилима Цркве владика може да буде и лопов, и блудник, и убица - његова
Служба и даље задржава све своје освећујуће благодатно дејство, Бог услишава
његову молитву и преко њега савршено предаје Благодат верним. Ако ли је владика
пак јеретик, или сам јеретик није али је у молитвеном општењу, у јединству са
јеретицима, Бог се одвраћа од њега, а његове молитве и службе су празни
безблагодатни ритуал. Пошто је владика онај који је извор и Вере и Тајни у
Цркви, сви свештеници који се налазе под таквим владиком, макар и сами не били
јеретици, не могу имати ни Православну Веру ни Свете Тајне. Верни, ма колико
благочестиви били, под таквим владиком, по учењу Цркве не могу имати спасење.
То се
данас, на страшну нашу жалост, десило Цркви Српској.
То се
данас, на страшну нашу жалост, десило и свим “званичним” помесним Православним
Црквама у свету. У њима је анатема, у њима више нема спасења. (По православном
учењу спасење, циљ живота нашег, јесте светост – освећење душе и тела у
свесном, осетном примању Духа Светог. Оно је могуће само у Цркви Христовој, и
ван ње, у јереси или расколу или под анатемом, нема спасења. Ван истине нема
Духа Истине.)
Сатана
врло добро зна догму да је Црква у епископу и да без епископа Цркве нема – оно
што генерације Срба стасале на марксизму, без веронауке, не знају. Он зна да
ако у Цркви не буду Христу верни епископи, него његови људи, то више неће бити
Црква Христова већ његова. И једноставно је организовао смену – на место
истинских пастира поставио је своје, као протомајстор прерушавања обукао их у
пастирске одежде и у руке им ставио пастирска жезла. И они данас, савршено
неподозревани од оваца, све стадо приводе њему, оцу лажи. Његове владике су
саборно издале Цркву, предале је као Јуда непријатељима Божјим за шаку
сребрњака (немачких марака, које им редовно пристижу од Светског и Европског
савеза цркава), балавим пољупцем љигаве лажне љубави према лажибраћи. Тога, и
коме служе, вероватно већина њих није свесна, него само “изабрани”. Али сви су
једнако криви, сви безакони, као Јуда који, како црквена химна каже, “не хте да
разуме”.
А по
чему се Србин разликује од осталих православних, од Грка, Руса, Румуна или чак
Американаца?
По
томе што у свим другим православним земљама, па чак и у онима које то нису (као
нпр. у Америци), постоји фронт верних који се одлучно боре против апостасије,
отпадништва својих јеретичких безаконих владика. Свугде у тим земљама постоје
Истините Цркве (у Русији катакомбна Црква, у Грчкој, Румунији, Бугарској
такозване старокалендарске Цркве у којима су остали верни након увођења
анатемисаног папског календара), православни епископи и с њима верни народ који
одбија да у лажном “смирењу” и “послушању” разбојничким владикама, приступи
Светском савезу јереси и тако одступи од Христа. Свугде, осим у Срба.
Свети
Сава Први Архиепископ Српски, основавши самосталну Цркву нашу, заклео је Србе
на чување свега што у његовом Законоправилу (Књизи црквених Правила) пише, или
на нестајање. По тим Правилима, по универзалним и непроменљивим Правилима
Православне Цркве, верни могу да се одвоје од својега владике само у једном
једином случају – када је владика јеретик. И не само да могу, него и морају да
се одвоје од таквог, лажног епископа, јер то је једини начин да остану
Православни, са Христом.
Сви
епископи у Српској Цркви, стојећи у екуменизму и у јединству са осталим
помесним “православним” Црквама, примили су јерес, примили су јеретике.
Погазивши Правила,
сви до једнога нашли су се под безбројним анатемама, под проклетством Божјим,
Отаца Цркве и Светога Саве Србина. И ми са њима.
Како
ниједан јеретик не признаје да је јеретик, тако ни они не признају оно што је,
како говораше ава Јустин Поповић, јасно и комарчијој савести, и ревносно глуме
православље. И мала је нада, и сваким даном све мања, да ће икада доћи к себи
или се раскајати и признати заблуду.
А шта
остаје православном Србину? Како да се измакне испод високо дигнутог страшног
мача анатеме?
Само
су два пута.
Или да
владике иступе из ССЦ, анатемишу јерес екуменизма, прекину молитве са
јеретицима и објаве покајање због њих, као и да савршено прекину молитвено
општење са свим псеудоправославнима из других помесних “Православних” Цркава.
(Ово није вероватно – многи Срби већ годинама пишу петиције Синоду са захтевом
да се иступи из ССЦ, али иступања не само да нема, него је стигао одговор да “СПЦ нема право да сама, мимо осталих
помесних цркава донесе одлуку о иступању, јер би то нарушило свеправославно
јединство”. Али чак и ако би СПЦ једнострано иступила из ССЦ, остаје
анатема због јединства са осталим помесним “Православним” Црквама које су мање
или више, отворено или прикривено, јеретичке и у општењу са јеретицима и
анатемисанима. Једино је разумна нада да ће се барем неки српски епископ
одвојити од безаконог сабора, и почети да самостално исповеда и дела у духу
Православља.)
Или да
се Србин одвоји од својих епископа-разбојника и, ако може, приђе под омофор
неког истинито православног епископа којих има у дијаспори (нпр. у Грчкој). Ако
не може да до правог епископа дође, по учењу Цркве боље му је да сам остане и
код куће се моли, него да иде у храмове разбојника и са њима, као са Аном и
Кајафом, буде вргнут у огањ неугасиви. Тако сам, остаће невидљиво у Цркви и Милости
Христовој. У “евхаристијској заједници” с разбојницима, остаће са непријатељима
Христовим, у проклетству.
Они
рачунају с тим да Србин то не зна. Да се неће сам досетити, и да нема ко да му
каже, јер они сами држе кључеве знања и Закона Цркве перфидно се представљајући
као једини тумачи истине, непогрешиви као њихов “свети отац папа”.
Не дај
им се, Христа ради, Србине Православни! Не дај им Мајку Цркву да је погане, јер
није њихова дедовина, него баштина твоја и Божја – они су Веру за вечеру
продали!
Издали
су те, Србине, учинили су те проклетником, а лажу те да си благословен!
Знај
то, Србине, знај то, свети Свети Народе Божји, и тражи од владика-разбојника да
ти врате оно што су ти узели, једино што имаш, једино што Србију чини Небеском
– Вјеру Прађедовску, Свету Веру Православну. Ако ли неће да се сазнају у своме
безумљу и да се врате у покајању, изагнај их. Изагнај их, по заповести Божјој – “избаците анатему сами између себе!”,
и остани веран, макар остао сам против читавог новог света. И велика ће слава
твоја бити на Небесима у Дан онај када Цар твој дође да суди у Правди!
Све
потоње битке које си водио изгубио си, издан и осрамоћен и понижен. Ово је
последњи, одсудни бој, једина победа коју још, разоружан и сам против
антихристових хорди, можеш да извојујеш у Рату за своју Отаџбину - за Царство
Небеско. Ратуј, Србине, војниче Христов, и Васкрсли Господ над Војскама биће с
тобом!
+
